Srpski klubovi na ivici bede

Gotovo svi jedva sastavljaju kraj s krajem i poput mađioničara pronalaze novac za takmičenje i plate zaposlenih.

Srpski fudbal je godinama na veštačkom disanju. Da ova zemlja nije talentovana za sport, a samim tim i za fudbal, pitanje je kako bi opstajala ogromna većina klubova u Srbiji.

Od prodaje igrača, svi klubovi, uključujući najveće - Partizan, Crvenu zvezdu i Vojvodinu - žive i tako su prinuđeni da žive godinama unazad. A izgleda i godinama unapred.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković govorio je o tome na panelu u okviru Međunarodnog sajma zimskog turizma u Beogradu.

Podaci su katastrofalni, realnost je surova. Dovoljno je pogledati samo jedan podatak koji je izneo Laković. Kada prave godišnji finansijski plan klubovima, odmah nedostaje 97 odsto sredstava! 

Od TV prava mogu da pokriju eventualno jedan odsto budžeta, baš koliko i od prihoda sponzora. Još jedan procenat mogu da nakmaknu od prodaje ulaznica, ali samo ako im u goste dolaze Crvena zvezda ili Partizan. Dakle, od dve utakmice. Gde naći ostalih 97 procenata, pitaju se u svim klubovima kad prave godišnji finansijski plan. Jedini izlaz im je prodaja mladih, talentovanih igrača. I tako se stvara začarani krug.

Laković je kao primer izneo situaciju u OFK Beogradu (mogao je da uzme bilo koji drugi klub u Srbiji ili ogromnu većinu). Troškovi takmičenja u Superligi su oko dva miliona evra jer toliko treba dati za plate igrača i trenera, za ostale zaposlene u klubu i podmirivanje ostalih rashoda.

Potpredsednik FSS Ivan Ćurković saopštio je da je Srbija na četvrtom mestu u svetu po broju prodatih igrača u strane zemlje.

"Prema poslednjim podacima Svetske fudbalske federacije (FIFA), Srbija je na visokom četvrtom mestu po broju prodatih fudbalera u inostranstvo. Ispred nas su samo Brazil, Francuska i Argentina i to je naša realnost. Sadašnji stadioni ne donose prihod i moraju da se oslone na prodaju igrača", rekao je Ćurković.

Stadioni, odnosno infrastruktura klubova su posebna priča. U Srbiji trenutno postoje samo tri stadiona sa relfektorima, što će reći da samo ta tri objekta mogu da privuku atraktivnije, večernje TV termine. Atraktivnije za sponzore, pre svega.

Stadion OFK Beograda je u vlasništvu grada. Ali, naglasio je Laković, u poslednjih 20 godina nisu uložena nikakva sredstva u renoviranje stadiona, osim onoga što su ljudi koji su vodili ili vode klub uspeli da obnove (a to je sitno).

"Čak preti i zatvaranje jedne tribine stadiona na Karaburmi jer postoji opasnost od urušavanja", rekao je Laković.

Skloni smo da kritikujemo naše najjače klubove da ne uspevaju da prođu ni 1. kolo kvalifikacija u evropskim takmičenjima. Ali, treba biti realan. Za kvalitet su neophodne pare, a naši klubovi ih nemaju. Budžeti Partizana i Crvene zvezde kreću se u rasponu od 10 do 15 miliona evra, a ostalih klubova od 600.000 do 2,2 miliona evra, koliko ima Vojvodina. Poražavajuće!

Laković je istakao da stalni učesnik Lige šampiona, dakle ne Partizan ili zagrebački Dinamo, koji incidentno uđu u najkvalitetnije evropsko takmičenje, nego onaj koji je u Ligi šampiona "rezident", odnosno standardni učesnik ima minimalan budžet od 25 miliona evra.

Klubovi će u budućnosti možda moći da računaju na veća sredstva od televizijskih prava, ali, opet, da bi ta prava imala "puniju" cenu, moralo bi se poraditi na infrastrukturi.