"Hoću da u Evropi ostavimo trag"

U interviju za sajt Partizana, Aleksandar Miljković je rekao da ne želi da napusti šampiona Srbije dok ne ostavi trag u Evropi sa svojim saigračima.

Fudbaler Partizana Aleksandar Miljković (21) došao je u Beograd sa dvanaest godina iz Bora, iako skoro svi igrači tog uzrasta prelaze u veće klubove tek u sedmom ili osmom razredu osnovne škole. 

Miljković: Moj posao je da sprečim gol

Puno je vremena prošlo od tada, skoro deset godina... Mnogo se ovih dana priča o mogućim odlascima iz Partizana. Skauti redovno prate mlade igrače poput Markovića, Šćepovića, Tomića… a nekako u senci ostaje jedan tihi momak iz Bora, koji je ’čovek zadatka’ odnosno totalno podređen timu i njegovim uspesima.

Letos je Aleksandar Miljković imao izvanredne ponude za odlazak u inostrane klubove, a jedna iz Italije bila je milionska i svi iz beogradskog kluba su mislili da će je prihvatiti i otići.

Takve ponude se ne odbijaju, jer postoji mogućnost da se više ne ponove, pa mnogi mladi igrači iz Srbije idu u “pečalbu”. Međutim, Miljković još ne želi da promeni sredinu i objašnjava zašto:

“Ja sam dete Partizana, a sva deca iz naše škole smatraju igranje u crno-belom dresu najlepšim trenutcima u svojoj karijeri i iz tog razloga nisam želeo da odem ’napolje’, a da ne ostavim nikakav trag u crno-belom dresu. Hoću da osvojim sa svojim klubom još titula i da u Evropi ostavimo neki trag. Još jedan momenat me prelomio, jer u trenutku kada sam dobio ponudu, mi nismo imali nijednog desnog beka i nisam hteo da ostavim klub i drugove na cedilu. Čim sam doneo tu odluku, stigla me je povreda, pa sam počeo da sumnjam da me je neko prokleo, jer me non stop nešto ’udara po glavi’ taman kad mi krene ‘na dobro’. No, mislim da je to sada sve iza mene i da će polako doći i lepši dani za mene, a Partizan – u to nema sumnje, ‘gaziće’ još dugo ovim prostorima".

Miljković je jedne sezone si bio pozajmljen i Metalcu, a toga se posebno seća po lepom, jer je postigao pobedonosni gol protiv Crvene zvezde i u tom trenutku mnogo pomogao Partizanu da osvoji titulu.

“Tačno tako, postigao sam gol, radovao se kao malo dete i odmah posle te utakmice dobio sam "povratnu kartu za Partizan".

I pored dobrih igara ove sezone, Miljković nikako da stekne poverenje navijača i da ponekad dobije po koji aplauz. Naprotiv, često zvižde i na ‘specifičan’ način komentarišu igre Miljkovića.

“Pa naravno da me pogađa, živ sam stvor. Dok sam bio mlađi to me je ’ubijalo’ i nikako nisam mogao da se opustim. Kada god sam kretao u ofanzivu, čujem povike iz publike: Gde ćeš? To mi je dosta ubijalo samopouzdanje, ali sam u poslednje vreme očvrsnuo i manje obraćam pažnju na stvari van terena. Znate, mnogo je teško u Partizanu igrati u odbrani, jer imate puno obavezne igre i ne smete se opustiti nijedne sekunde. Pored svega, mnogi ne vide da sistem naše igre podrazumeva mnogo manje ubacivanja sa strane i centriranje, jer mi igramo više da imamo što duži posed lopte u sredini, pa odatle i dolazimo u pozicije za postizanje gola. Moj posao je da sprečim gol i to će mi uvek biti najvažnije".