"Marakana" zauvek u srcu
Godinama je Bojan Đorđić lutao po Skandinaviji i Evropi, noseći na leđima krst još jednog izgubljenog talenta Mančester Junajteda koji je mnogo obećavao.
Posle "crvenih đavola" igrao je za Crvenu zvezdu, Rendžers, Plimut, AIK iz Stokholma, prošlu sezonu proveo je u mađarskom Videotonu, da bi se nedavno vratio na Ostrvo, i to u Blekpul, koji će predstojeće sezone igrati u Čempionšipu...
"Osećam se kao da nisam ni odlazio. Oduvek sam imao želju da se vratim u Englesku, nedostajali su mi krcati stadioni, huk navijača, žar za pobedom i borba do poslednje sekunde. Sećam se, dok sam igao u Plimutu, jedna bakica nije htela da me usluži, već me je najurila iz prodavnice zato što smo igrali loše i izgubili. Toga, da se ne lažemo, nema nigde, samo na Ostrvu. Engleska je najfudbalskija zemlja na svetu. Nemam više 17, sada imam 29 godina i svestan sam da je ovo moja poslednja šansa da dokažem da talenat koji sam posedovao nije izgubljen", kaže Đorđić.
Najzaslužniji za Bojanovu novu epizodu u Engleskoj je menadžer Blekpula, Ijan Holovej, s kojim je sarađivao i u Plimutu...
"Veliki je stručnjak, odudara od drugih menadžera. Hoće da razgovara s igračima o svemu, pa i o ličnim problemima. I isti je prema svima. Dobro se poznajemo, Holovej je svestan mojih vrlina i verujem da će to iskoristiti na najbolji način. Ako tako i bude, obojica ćemo biti na dobitku".
Cilj Blekpula je povratak u Premijer ligu.
"Povratak u elitu biće vraški težak zadatak. Čempionšip ne zaostaje mnogo po kvalitetu i atmosferi za Premijer ligom. Postoje mnogi klubovi koji će imati za cilj da se dokopaju višeg ranga, pre svih Birmingem, Vest Hem, Kardif, Portsmut...", rekao je nekadašnji švedski reprezentativac.
Đorđić je igrao za mnoge klubove iz različitih zemalja, ali ne krije da mu je 2003. godina u najlepšem sećanju jer je tada nosio dres "svoje" Crvene zvezde, za koju je nekad igrao i njegov otac Ranko.
"Ponikao sam u Švedskoj, igrao za Mančester Junajted, ali za mene je Zvezda broj jedan! Od malih nogu znam samo za nju i period igranja na Marakani je ostvarenje mojih snova. Toga ću se uvek sećati, titule, derbija kada smo pobedili Partizan sa 3:0, dok su oni učestvovali u Ligi šampiona, ono kada je Žigić proslavljao ispred Mateusa imitirajući košarkaša, a-ha-ha... Drago mi je i da je onaj moj gol protiv Odenzea ostao u sećanjima delija", sa setom je zaključio Đorđić.
