Šestić: Naslagao sam ih kao da su ražnjići
On nije bio član zlatne generacije iz Barija, nema ni status Zvezdine zvezde, ali za navijače najtrofejnijeg srpskog kluba Miloš Šestić je nekada kao i sad predstavljao sinonim za majstorstvo, mernu jedinicu za igrača koji je serijom antologijskih poteza znao da punu "Marakanu" digne na noge.
Iako je bio predvodnik tima koji je 1979. godine stigao do finala UEFA kupa, Miloš Šestić danas živi daleko od očiju javnosti. Ponovo je u službi voljenog kluba, mada više deluje iz pozadine. Već sedmu godinu angažovan je kao skaut koji pronalazi nove fudbalske bisere po Srbiji i dovodi ih na „Marakanu".
"Aposlutno sam zadovoljan načinom na koji trenutno živim. Novinari me se tek povremeno sete, nema me puno u javnosti, ali mene ispunjava činjenica da ponovo pomažem Crvenoj zvezdi. Znate, kada sam odlučio da prekinem karijeru, znao sam da ću da ostanem u fudbalu... Radio sam kao trener u Vojvodini i Obiliću, ali posao na „Marakani" me totalno ispunjava. Evo, već sedmu godinu radim u Crvenoj zvezdi kao skaut. Borimo se i dovodimo talentovanu decu u Ljutice Bogdana. Da li sam zadovoljan? Ma, prezadovoljan", poručuje za Press Miloš Šestić.
Koliku količinu emocija Šele proizvodi kod navijača Crvene zvezde najbolje odslikavaju svakodnevna dešavanja u kafeu na zapadnoj tribini "Marakane". Dok ispija prvi jutarnji espreso Šele je prinuđen da brojnim obožavaocima njegovog lika i dela stisne ruku, učtivo ih pozdravi i odgovori na hvalospeve.
"Više od 11 godina sam igrao u Crvenoj zvezdi. Postoje neke stvari koje se ne zaboravljaju, navijači i danas znaju da prepoznaju odanost. To je za mene najbolja moguća satisfakcija, pošto, ako se sećate, kasnije sam igrao u Vojvodini i jedne sezone sa novosadskim klubom preoteo Zvezdi titulu. Međutim, na "Marakani" je bilo mnogo golova i driblinga... Nije mi svejedno kada pomislim kako smo brojne evropske velikane rušili na našem stadionu. Pa, ona čuvena utakmica sa Borusijom iz Menhengladbaha".
Izgubljeno finale Kupa UEFA i krađa u režiji italijanskog arbitra Mikelotija i danas izazivaju bunt kod Miloša Šestića.
"Bila je to najtužnija utakmica naše generacije. Velika tuga i velika nepravda. Borusija nas je pobedila u Menhengladbahu uz pomoć sudije", priča on.
Svestan je Šestić da simpatizeri Partizana ne mogu da ga vide ni na "razglednici", pošto je bio strelac najkontroverznijeg gola u istoriji "večitog derbija", kada je na jeftin blef prevario sada pokojnog Petra Borotu. I sam priznaje da su mu golovi protiv Partizana najdrži:
"Bili smo u tom periodu dominantni. Često smo ih pobeđivali, a ja sam ih često matirao. Svaki gol protiv njih mi je posebno drag, a bilo ih je baš dosta".
Nije pomoglo ni naše podsećanje na meč sa Železničarom, kada je predriblao kompletnu postavu Sarajlija i zatim zatresao mrežu.
"Da, svi kažu da je taj gol pečat moje karijere. Naslagao sam njihov tim kao ražnjić, ali Partizan je Partizan. Bilo je još takvih akcija, često se nostalgično svega prisećam, jer mi nikad u životu nije bilo lepše", dodaje on.
Šestić je odigrao 21 meč u dresu sa državnim grbom, a poseban pečat ostavio je na Mundijalu u Španiji 1982. godine.
"Pamte me po asistenciji protiv Hondurasa. Ni na reprezentativnom planu nemam za čim da žalim. Igrao sam na Mundijalu i Evropskom prvenstvu dve godine kasnije. Tada nam se nije posrećilo", poručuje Šestić.
