Četvrt veka "Božije ruke"

Jedna od najluđih utakmica u istoriji svetskih fudbalskih prvenstava proslavila je 25. "rođendan".

Reprezentacija Argentine tada je na stadionu Acteka u Meksiko Sitiju (pred 115.000 gledalaca) savladala Englesku, na putu do druge šampionske titule.
Ključni događaji zbili su se početkom drugog poluvremena, kada je Dijego Armando Maradona u razmaku od samo četiri minuta postigao dva legendarna pogotka.

U 51. minutu je pokušao da odigra dupli pas sa Valdanom, ali je lopta došla do engleskog fudbalera Stiva Hodža, prešla mu "preko" noge i u visokom luku otišla u pravcu gola. Maradona je utrčao u prazan prostor, skočio i sa svojih 165 centimetara stigao do lopte pre golmana Pitera Šiltona!

Sudija Ali Bin Naser iz Tunisa pokazao je na centar - na zaprepašćenje Engleza, ali i pojedinih igrača Argentine, koji su očekivali da Bin Naser poništi pogodak.

"Čekao sam da me zagrle, ali niko mi nije prilazio. Onda sam im viknuo da dođu, inače gol neće biti priznat", ispričao je Maradona mnogo godina kasnije.

U trenutku kada se igrala utakmica, pobeda je bila važnija od svega (dve zemlje su 1982. ratovale oko Foklendskih ostrva) i nikom od "gaučosa" nije palo na pamet da izrazi kajanje zbog neregularnog gola.

"Loptu je udarila malo Maradonina glava, malo Božija ruka", hladan je izjavio "El Pibe" posle utakmice i tako vodećem golu svog tima dao nadimak koji je aktuelan i danas!

Fudbalska genijalnost Maradone došla je do izražaja već u 54. minutu, kada je povisio na 2:0 posle prodora u kojem je predriblao četvoricu Engleza (Terija Bučera dva puta) i golmana, pretrčavši oko 60 metara. Taj gol FIFA je kasnije proglasila najlepšim u 20. veku.

Englezi su pogotkom Gerija Linekera na centaršut Džona Barnsa uspeli da ublaže poraz, ali ne i da izjednače i izbore produžetke.

"Gaučosi" su potom savladali Belgiju (2:0, Maradona opet bio strelac posle sjajne individualne akcije) i u finalu SR Nemačku - 3:2.