Mogli smo dugo da vladamo Evropom
Dve decenije posle osvajanja titule u Bariju legendarni centarfor govorio o istorijskom penalu protiv Marselja, sjajnoj ekipi i žalu zbog prebrzog rastanka.
Dve decenije je prošlo od kako je Crvena zvezda golom Darka Pančeva osvojila titulu prvaka Evrope, ali sećanja na tu čarobnu noć nikad neće izbledeti za navijače crveno-belih. Legendarni centarfor se u intervjuu za zvanični sajt Evropske fudbalske unije (UEFA) prisetio kako je sve izgledalo tog 29. maja 1991. godine na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju, kad je Zvezda u finalu Kupa šampiona pobedila Olimpik iz Marselja i ostvarila najveći uspeh u istoriji našeg fudbala.
Darko Pančev je bio član Zvezdine "velike generacije" fudbalera iz tadašnje Jugoslavije, uz Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Vladimira Jugovića, Sinišu Mihajlovića koji su uspeli da se okite trofejem evropskog šampiona i bili poslednji klub iz istočnog dela Evrope koji se popeo na krov Starog kontinenta. Zvezda i Olimpik su u tom finalu igrali nerešeno 0:0, usledili su jedanaesterci, a odlučujući peti izveo je Pančev i doneo tadašnjem jugoslevonskom prvaku pobedu od 5:3.
"Pošao sam s centra da izvedem penal, ali bilo mi je zaista teško da stignem do šesnaesterca, u tih deset sekundi ti svašta prolazi kroz glavu. Ubeđivao sam sebe da ostanem miran, da ne promašim, da ne pogrešim.
Ali, kada sam uzeo loptu i stavio je na belu tačku, nisam više razmišljao, gledao sam da se koncentrišem koliko je više moguće da bih pogodio mrežu, i na kraju sam uspeo", priča danas 45-godišnji Darko Pančev, koji je snažnim udarcem savladao tadašnjeg golmana Olimpika iz Marselja, Paskala Olmetu i uveo Crvenu zvezdu u elitno društvo evropskih šampiona, a sebi obezbedio večito mesto u istoriji kluba i u srcima svih navijača beogradskog kluba.
Pančev za sajt UEFA podseća da su njemu i saigračima u toj situaciji dosta pomogla i tadašnja "Miljanićeva pravila" u prvenstvu Jugoslavije, jer su se posle svakog nerešenog rezultata izvodili penali.
"U to vreme smo se navikli na penale, tako da uopšte nije iznenađenje to što smo sva petorica koji smo šutirali (Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović i Pančev, pr.a), pogodili mrežu Olimpika", naglasio je član Zvezdine zlatne generacije.
Redom su tada padali prvaci Švajcarske, Škotske, Istočne i Zapadne Nemačke i Francuske: Grashopers (1:1, 4:1), Glazgov Rendžers (3:0, 1:1), Dinamo Drezden (3:0, 3:0 pf), Bajern Minhen (2:1, 2:2) i u finalu Olimpik iz Marselja (0:0-5:3).
Pančev je bio udarna igla Zvezde i sa 34 gola u sezoni 1990/1991 zaslužio Zlatnu kopačku za najboljeg strelca Evrope. Potpuno opravdano, pošto je bio strelac bar po jednog gola u svakoj rundi tadašnjeg Kupa evropskih šampiona.
Bez obzira što je Zvezda do finala stigla efikasnom igrom i na osam utakmica postigla 19 golova, trener Ljupko Petrović se protiv Francuza opredelio za oprezniju varijantu. Meč je obeležila taktička igra bez velikih prilika za gol.
"Previše smo se dodavali i usporavali igru. I onda smo se iscrpeli, noge su nam bile teške kao olovo. Nismo pokazali šta znamo, iako nismo ni igrali previše loše", smatra nezaboravna Zvezdina "devetka".
|
Piksi kao protivnik |
"Nismo osećali strah! U to vreme se nikoga nismo plašili.
Imali smo sjajan tim, fizički smo bili spremni, atmosfera prava, a to je zaista važno. Bez nje i pobedničkog mentaliteta, bez prijateljstva, nijedna ekipa ne može do velikih rezultata, bez obzira na to koliko je dobra. Crvena zvezda je tada imala sve. Svi smo bili prijatelji, svesni naših kvaliteta i svi smo imali ogromnu želju da pobedimo. I na kraju smo i uspeli", ističe formulu uspeha Pančev.
Nažalost, najsjajniji period u istoriji Zvezde kratko je trajao pošto se ekipa vrlo brzo rastala zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
|
Miran život u Skoplju |
"Zbog toga mi je i danas veoma žao, verujem da bismo napravili velike stvari da smo ostali zajedno. Nešto poput Bajerna i Ajaksa, koji su sedamdesetih po tri puta uzastopno osvajali Kup šampiona. Ta naša generacija imala je potencijal da učini tako nešto", smatra Darko Pančev.
Naredne sezone, Zvezda je oslabljena, bez nekoliko standardnih igrača, Prosinečkog, Binića, kapitena Stojanovića, Marovića, Šabanadžovića, uspela u Tokiju da osvoji Interkontinentalni kup, mogla je i drugu godinu zaredom da stigne do finala Kupa šampiona, ali je u odlučujućem duelu u Sofiji izgubila od Sampdorije. Italijani su tada otišli na Vembli, a asovi crveno-belih tog leta jedan po jedan napustili beogradsku "Marakanu". Otišli su Pančev, Savićević, Jugović, Mihajlović, Belodedić, Najdoski, Radinović, Stošić... a Zvezda više nikad nije zaigrala u elitnom klupskom takmičenju, današnjoj Ligi šampiona.
U međuvremenu, jedino je ta sjajna generacija iz 1991. promovisana u Šestu Zvezdinu zvezdu.
|
Gde su otišli iz Zvezde?
Stevan Stojanović (Antverpen, Belgija) |
Osvojili i svet
Crvena zvezda je 8. decembra iste godine osvojila i Interkontinetalni kup u Tokiju, pobedila je Kolo-Kolo sa 3:0 golovima Vladimira Jugovića (dva) i Darka Pančeva i postala nezvanični prvak sveta.
|
Pančev prvi strelac |
Platini predao Zlatnu kopačku
Darko Pančev je sa 169 golova (85 za Vardar i 84 za Crvenu zvezdu) drugi strelac u prvenstvima Jugoslavije svih vremena, iza Slobodana Santrača.
Avgusta 2006, Pančev je konačno dobio Zlatnu kopačku, kao nagradu za najboljeg strelca u Evropi u sezoni 1990/91. godine. Pančev je u toj sezoni postigao 34 golova. Nagradu mu je u Skoplju predao Mišel Platini, sadašnji predsednik UEFA.
Ukupno 18 igrača
Čak osmorica iz sjajne generacije su igrali na svih devet mečeva te sezone u Kupu šampiona:
9 - Stojanović, Marović (2 puta ušao u igru), Jugović (1), Belodedić, Prosinečki, Stošić (5), Pančev, Binić,
8 - Radinović, Šabanadžović (1)
7 - Savićević
6 - Najdoski
5 - Mihajlović
2 - Vasilijević
1 - Momčilović (1), Kaluđerović (1), Jurić (1), Tošić (1)
