Rambo Petković: Srpski kralj Rija
Sportska priča fudbalskog čarobnjaka Dejana - Ramba Petkovića može se nazvati fenomenom. Rođeni Majdanpečanin, sa fudbalskim počecima u Nišu, već na zalasku karijere (rasitnio 38) postao je fudbalsko božanstvo u - Brazilu.
Dakle, u zemlji u kojoj i bogovi padaju na teme kada vide kakav se tamo fudbal igra, kakvih i koliko igrača ima, majstora i nebrojenih legendi najvažnije sporedne stvari na svetu.
Rambo ili Pet, kako ga Brazilci zovu, nedavno je ovekovečen u Brazilu tako što je ostavio tragove svojih stopala u Kući slavnih na čuvenom stadionu
"Marakana" u Rio de Žaneiru.
Holivudski spektakl Brazilci su umesto glumcima posvetili, naravno, fudbalerima, a tragovima stopala Dejana Petkovića društvo prave samo još četvorica stranaca: Nemac Bekenbauer, Portugalac Euzebio, Paragvajac Romerito i Čileanac Figuerita. Samo oni imaju tu čast da budu uz Pelea, Zika, Ronalda, Kaku, Romarija...
- Ovo je kao da sam dobio na lotou, a nikada se nisam kladio - prokomentarisao je Rambo ulazak u istoriju.
A današnji Kralj Rija, kako mu tepaju novinari, rođen je 10. septembra 1972. u Majdanpeku. Završio je medicinsku školu, ali medicina nije dobila nikakvu šansu.
Bio je najmlađi debitant jugoslovenske Prve lige. Kada je 25. septembra 1988. sa samo 16 godina zaigrao za niški Radnički, za jedan dan oborio je rekord Mitra Mrkele...
U Majdanpeku su ga zvali Šmeker, a kad je prešao u Radnički iz Niša, momci iz tima ne znajući mu ime smislili su mu novi nadimak - Rambo.
Fudbal je igrao u šest zemalja: Jugoslaviji, Španiji, Italiji, Kini, Saudijskoj Arabiji i, naravno, Brazilu. U zemlji sambe, kafe i fudbala Petković je promenio čak sedam različitih klubova. Najsrećniji je kad nosi dres sa brojem 10.
- Meni je taj broj na dresu magičan. Kada nisam bio "desetka", loše sam igrao. Jedino u Fluminenzeu nisam bio loš sa "osmicom". Najveću čast doživeo sam u Santosu, klubu u kojem je igrao kralj fudbala Pele. Naravno, nosio sam njegovu desetku...
Kaže da cenu slave najbolje zna njegova porodica.
- Supruga Violeta je već dugo vlasnik šampionske titule porodice Petković, jer je na vreme shvatila da fudbal nije posao već neizlečivi virus. Lečila me je tako što mi je omogućila da se fudbalu - potpuno posvetim.
Violeta i kćerke Ana i Ines verne su Rambove saputnice, jer dosad je promenio 15 klubova. Sada je u Flamengu, nadomak titule šampiona, u koju je ugradio nekoliko sjajnih golova, od kojih se dva, iz kornera, tretiraju kao remek-dela.
Dejanova porodica sve ovo vreme živi u Riju. Rambo i Violeta su odlučili da više ne vuku decu od grada do grada...
- Nismo želeli da deci remetimo ustaljeni ritam, da ih seljakamo po školama. Lakše je bilo meni da pređem 350 kilometara od Belo Horizontea do Rija, dok sam igrao u Atletiku. I, još lakše, kada me kćerke zagrle...
Sada je i Rambo u Riju, uživa u slavi i životu uz porodicu. Kao i svuda u svetu, u Brazilu postoji velika kolonija Srba, pa mu ne nedostaje druženja. Ipak, u Brazilu nije običaj da se ujutro pijucka kafica sa komšijama. Tamo je veče vreme za druženje i ispijanje kafe.
Za razliku od većine srpskih fudbalera, koji obično ulažu u stanove, kafiće i butike, Rambo se opredelio za velnes centar na 1.000 kvadrata u Beogradu. Zajedno sa bratom Bobanom otvorio je modernu sportsku oazu na obali Save.
Poznati reditelj Darko Bajić snima film "Rambo Petković, 90 minuta sa produžecima, životni meč", koji će biti završen sredinom sledeće godine.
Kao okorelom "partizanovcu", mnogi mu zameraju što snima film o nekadašnjem igraču Zvezde, ali on ne haje.
- Njegov slučaj je poseban i zaslužuje film. Rambo je imao nesreću da bude u Zvezdi, u generaciji kojoj je 1992. zabranjeno da igra u Evropi, ali je dočekao da u Brazilu postane živa legenda. Namera mi je da filmom svima otkrijemo njegovu pravu vrednost.
Sa osam golova direktno iz kornera postao je apsolutni rekorder u istoriji fudbala.
Rambo nije ostvario samo jedan san - nikad nije igrao za reprezentaciju Srbije, čak ni za Srbiju i Crnu Goru. Odigrao je sedam utakmica u plavom dresu Jugoslavije, ali ga je i tada i kasnije pratilo nekakvo nepoverenje.
Ako ništa drugo, bar je sada, u Brazilu, dokazao da su svi koji su sumnjali u fudbalske vrednosti Dejana Petkovića - grdno pogrešili.
Kad su bivšeg selektora Brazila Zagala pitali zašto u reprezentaciju ne bira više igrača koji igraju u zemlji, odgovorio je: "Zato, što je najbolji igrač u Brazilu - stranac". Zna se na koga je mislio...
