"Avioni i kamioni" polaze bez mene

"Verujte, ništa od toga nije bilo mojom voljom i željom, prosto, bio sam deo velike euforije zbog transfera u Ajaks, sve je to ostavilo traga", kaže Sulejmani.

Zvuči pomalo neverovatno da reprezentativna karijera Miralema Sulejmanija u "A" timu Srbije traje pune tri godine. Februara 2008. godine, tadašnji selektor Miroslav Đukić, za debi na klupi "orlova", protiv Makedonije u Skoplju, pozvao je igrača koji je prošao fudbalsku školu Partizana, a potom tiho napustio Srbiju i preselio se u Holandiju. Igrajući za Herenven skrenuo je pažnju na sebe, ubrzo postao stanovnik Amsterdama i igrač slavnog Ajaksa.

Dečački osmeh, karakterističan za Sukija još dok je u mlađim kategorijama Partizana pravio čuda na terenu, ostao je njegov zaštitni znak. Beše to prva reakcija i kad smo nedavno, u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije, u Staroj Pazovi, pričali sa sada već iskusnim ofanzivcem, a tek su mu 23 godine...

"Ne znam šta bih rekao na sve to", nasmejao se Miralem na konstataciju da mu "dug" prema Srbiji raste.

"Tu sam, treniram, radim. Iskreno, najiskrenije, mnogo sam srećan što sam ovde, u reprezentaciji. Znam da mnogi misle drugačije. Ali zaista mi je čast da budem na spisku selektora. I borim se da zaigram".

Sve je to lepo. I za pohvalu. Ali, tri godine staža igrača Ajaksa u najjačoj reprezentaciji, bez učinka vrednog pomena? A bilo je "avioni, kamioni..."?

"Verujte, nijedan ni avion ni kamion nije pušten u saobraćaj mojom voljom i željom. Prosto, bio sam deo velike euforije zbog transfera u Ajaks, sve je to ostavilo traga".

Nije li sve to najblaže rečeno - neobično?
"Slažem se sa vama. Trebalo je tu da bude više materijala, da sada analiziramo. Ovako, ostao je taj debi kod Đukića. Potom sam, po dolasku Radomira Antića na mesto selektora, bio pozvan za prvu akciju. Sećam se 15 minuta protiv Farskih Ostrva u Beogradu, pa sam bio starter četiri dana kasnije u Parizu, protiv Francuske. Mislim čak da sam bio solidan, kao i cela ekipa u toj utakmici, iako smo izgubili 1:2... Posle me nije bilo... I, naravno, moja je krivica što nisam igrao u klubu, a to je osnov za poziv u reprezentaciju. Stvorila se ekipa koja je igrala dobro, uspela u kvalifikacijama, plasirala se na Mondijal u Južnoj Africi. A ja sam bio prinuđen da budem vatreni navijač".

Vladimir Petrović je, sudeći po potezima od dolaska na mesto selektora, već pronašao "džokera" u Ademu Ljajiću. Pižon je poznat da voli da pruži šansu mladom igraču. Sigurno je, u džepu ima još koju "vajld kartu" za najboljih 11.

"Borim se iz dana u dan da je prigrabim. Pižon odlučuje, nadam joj se. Toliko za ovaj put. Ne smem više ništa da obećam", uz osmeh je završio ispovest Sulejmani.