Nije istina da smo mi evropski Brazilci
"Dobri smo u žongliranju lopte na poluvremenu, a u igri nas nema nigde, tehnika nije samo pas, već i brzina rešenja u igri, a naši rivali su brži sa i bez lopte", ocenjuje mladi trener Partizana Aleksandar Stanojević.
Dugo će studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu pamtiti tribinu, koju je organizovao dr Aleksandar Janković, nastavnik Teorije i metodike fudbala. Oko 300 studenata podržalo je Jankovićevu ideju da na fakultetu upari trenere Partizana i Crvene zvezde i da kroz živu komunikaciju Aleksandar Stanojević i Robert Prosinečki razmene iskustva na devet važnih tema iz oblasti fudbala, ali i da prenesu znanje možda i njihovim naslednicima na klupi večitih rivala. Ideja nije u potpunosti uspela, jer je Robert Prosinečki morao put Zagreba...
Tako su pored Stanojevića sedeli i Dejan Ilić, kondicioni trener crno-belih, kao i Goran Pandurović, trener golmana Partizana. Na crvenoj-beloj strani bili su samo Srđan Zirojević, kondicioni trener i Srđan Maksimović, trener golmana.
U centru pažnje bio je svakako Aleksandar Stanojević. Puna dva sata strpljivo i iskreno je odgovarao na pitanja studenata, često dobijajući velike aplauze. Prava je šteta što Prosinečki nije došao, jer bi ovaj skup sigurno duže trajalo, a studenti bi i te kako imali šta da čuju i od Zvezdinog stručnjaka...
Stanojević je studentima prvo pričao o taktici pred svaki meč, čime se rukovodi kad izađe na megdan rivalima.
"Moja teorija fudbala se zasniva na napadu, želimo da damo tri gola više od rivala", rekao je Stanojević.
"To podrazumeva dosta igrača ispred lopte, insistiram da većina učestvuje u završnici napada. Naš napada počinje iz zadnje linije sa tri do četiri dodira, volim i tražim brze napade... Naravno, u Ligi šampiona takav stil nisam mogao da forsiram. Najviše zbog činjenice da nemamo brzinu u odnosu na naše protivnike. Zbog toga sam insistirao na visokom presingu, da Ivica Iliev bude bliže golu rivala... Uspevali smo to samo u nekim segmentima, ali nismo mogli da sprovedemo taktiku do kraja, jer su rivali bili jači od nas".
Jedan od studenata je primetio da se Partizanovi igrači "loše ponašaju" u prekidima.
"Priznajem da sam ofanzivni prekid manje vežbao od dolaska u Partizan. Razlog tome je i što nismo imali igrača koji ih dobro izvodi. Sad je tu Vukić, pa više i radimo na tom segmentu igre. Što se defanzivnog prekida tiče, mislim da on dobro funkcioniše. Jedino smo u duelu sa Bragom u Beogradu primili gol iz prekida".
O svojim taktičkim zamislima Stanojević pojedinačno priča sa svakim igračem.
"Teoretski obradim svakog igrača, bitan je taj individualni pristup, jer svaki pojedinac mora da zna šta tačno očekujete. Pričam sa njima o direktnom rivalu, o tome kako treba ući u utakmicu, u prvih 45 minuta, pa u nastavak meča... Naravno, ne pripremamo se za svaki meč isto. Pričaću vam recimo o poslednjem derbiju. Tada sam od igrača tražio da mi na sastanku kažu koji je po njima idealan tim za taj meč. Pitao sam ih i kakvu taktiku misle da treba da sprovedemo. Oni su bili za skroz ofanzivnu. Dilemu u veznom redu sam rešio na prost način. Raća Petrović je odigrao do tada četiri derbija i sva četiri dobio. Pa, normalno je da bude u timu. Mada u ovoj generaciji imam i slatke muke, jer velika većina igrača ima pozitivan bilans u odnosu na mečeve sa Zvezdom. Za duel sa Šahtarom sam im podelio karakteristike svih igrača rivala, puštao im himnu Lige šampiona i tražio da igrom opravdaju ulazak u društvo najboljih".
Zanimljivo pitanje bilo je vezano za ponašanje fudbalera kad napuste sportski centar. Da li postoje osobe koje prate šta rade kad nemaju radne obaveze?
"Poznat sam kao čovek koji ništa ne prepušta slučaju. Ne mogu da vam otkrijem kako ih kontrolišemo, ali je naravno bitno kako se ponašaju. Recimo, na društvenoj mreži Fejsbuk može da se vidi mnogo toga, stanje svesti, šta se dešava u životu nekog pojedinca... Imamo načine da saznamo mnoge stvari, a to je od velike koristi za rad, igru ekipe i rezultate".
Stanojević je otvoreno pričao i o nedostatku klasičnih "desetki" u fudbalu, manama srpskih igrača, metodici rada...
"Nema više autentičnih desetki, jer se fudbal promenio. Prostor na terenu je manji za takve igrače, pa ne dolaze do izražaja. Kod naših problem je nizak nivo primenljive tehnike i to je posledica lošeg rada. Za nas se priča da smo evropski Brazilci, a to nema veze sa istinom. Dobri smo u žongliranju lopte na poluvremenu, a u igri nas nema nigde. Kad smo igrali protiv Anderlehta krstili smo se na klupi kad je Suarez u trku primio loptu i pobegao po desnoj strani. Tehnika nije samo pas i jačina pasa, već i brzina rešenja u igri, rešenje pod pritiskom... Nije čudo što smo samo protiv Brage imali dobar posed lopte. Jednostavno, naši rivali su brži i sa i bez lopte".
Vaspitavan kao - demokrata
Velike aplauze izazvao je ovakav Stanojevićev odgovor, a jedan od studenata nadovezao se sa pričom o individualnom radu i koliko je primenljiv u Partizanu.
"Zato smo i počeli ranije pripreme, jer je mlađim igračima neophodan. Radimo tehniku pasa, centaršuta... Naravno, Krstajić i Ilić su recimo izuzeti iz ovakvih aktivnosti, jer su već formirani igrači".
Zanimljiv odgovor imao je Stanojević na pitanje da li je demokratski ili autokratski trener?
"Ja sam demokrata. Tako sam vaspitan, tako sam naučio i kod mog trenera Tumbakovića. Autoritet se gradi jedino znanjem, a autokratsko ponašanje ne može dugo da traje i opstane. Ja volim svest igrača, volim dijalog i kad mi igrač kaže da sam pogrešio. Recimo, kod nas je doručak od 12.30 do 13.30. Dajem im puno pravo da izaberu kad će da jedu, ne moraju da budu uniformisani. Ne mogu da ima zabranim da piju koku-kolu ili jedu čokoladu, ako će to da rade kad uđu u sobu ili odu kući. Pričam šta je dobro za njih, objašnjavam praktično, i dobro je kad slušaju".
U odnosu, tačnije ophođenju prema igračima, Stanojević kaže:
"Ne obraćam se isto Iliću, Krstajiću ili Šćepoviću. Nisu svi isti, to je sklop različitih karaktera. Ravnopravni su dok se ponašaju kako treba. Do sada sam imao samo jedan problem, i završio se tako što sam dvojicu momaka odstranio iz ekipe. Mislim da sam pravičan, i ne reagujem na prvu loptu. Svako može da pogreši jednom, ali drugi put ne. Ne bih to dozvolio ni Saši Iliću".
Da li igru treba podrediti sistemu ili bazirati na sposobnostima igrača?
"Isključivo sam fokusiran na sposobnosti igrača. Nije dobro biti rob sistema. Recimo, sistem 4-4-2 nije isti sa Ilićem na levoj i Babovićem na desnoj strani, ili sa Tošićem na levoj, a Radovićem na desnoj strani. Mi kod kuće igramo u sistemu 4-3-3 u kome se Iliev izvlači na bok, pa nam se sistem prelama u milion raznih sistema. Često i ne znam u kakvom završavamo napad. Naravno da se i prilagođavamo protivniku. Da smo Barselona igrali bi stalno 4-3-3 i nikad ne bih menjao taj sistem".
Na kraju, Stanojević je ispričao kako se priprema za utakmicu od nedelje do nedelje.
"Kad se završi utakmica u subotu, već u večernjim satima znam ko će igrati u narednom meču. Na prvom sledećem treningu kažem igračima koji će početi utakmicu i na treninzima primenjujemo situacije koje predviđamo u narednom duelu. Recimo, ako mi skaut kaže da je naš rival porozan kroz sredinu terena, ponavljamo akcije i želimo da takvu završnicu dobro uvežbamo. U Srbiji je retka situacija kad se prilagođavamo protivniku, ali svakog analiziramo do najsitnijih detalja. Tu nema nikakvih propusta", poručio je Stanojević.
|
Saradnja sa skautima |
