Meci leteli umesto lopti
"Bilo je strašno, pucnjava na ulicama nije prestajala, a miris baruta je ulazio u stanove", priča bivši trener Partizana Miodrag Ješić.
U Libiji preti građanski rat, svetske agencije izveštavaju da je tokom žestokih demonstracija protiv režima Moamera Gadafija život izgubilo više od 300 ljudi. Po lokalnim izvorima Bengazi, drugi grad po veličini (650.000 stanovnika), već je pao u ruke pobunjenika, a sukobi su se preneli u prestonicu Tripoli.
U Libiji je blizu 1.000 državljana Srbije, koji čekaju na evakuaciju. Među "taocima" nalaze se i naši fudbalski i košarkaški treneri. Najpoznatiji među njima svakako je Miodrag Ješić (52), nekadašnji fudbalski reprezentativac stare Jugoslavije i trener Partizana. Ješić je pre dve godine trenirao Al Itihad sa kojim je bio šampion i pobednik Superkupa Libije, a od ove sezone je postao šef stručnog štaba Al Tahadija iz Bengazija, ne sluteći da će se upravo u ovom gradu odvijati prava krvava drama, o kojoj danima pišu svetski mediji.
Srpski trener je trenutno u hotelu, gde zajedno sa saradnicima Darkom Obradovićem i Đorđem Jovanovićem, njegovom suprugom Lilkom i svastikom Milicom, čeka da Vlada Srbije počne evakuaciju. Telefonske i internet veze su nekoliko dana bile u prekidu, sad samo povremeno funkcionišu i zato ih svaki kontakt sa otadžbinom silno obraduje.
"Pre tri noći je bilo strašno. Pucnjava na ulicama nije prestajala, a miris baruta je ulazio u stanove. Telefonske linije su od tada u prekidu", kazao je Ješić i izrazio nadu da će se situacija smiriti.
"Vidim da sve ide ka normalizaciji po tome što se manje puca. Juče u 4 ujutro put Turske krenuo i prvi brod sa turskim i hrvatskim državljanima. Nas petoro bi, kako nas je obavestilo klupsko rukovodstvo, trebalo da zaplovimo u četvrtak tačno u podne. Stan nam je u blizini luke, tako da sa terase pratimo šta se dešava, pošto se kontakt sa ambasadom u Tripoliju teško uspostavlja".
Komunikacija sa porodicom u Srbiji često je nemoguća.
"Bilo je potrebno mnogo upornosti da jedan SMS dnevno prođe do Srbije. Na taj način smo komunicirali s porodicama. Juče sam se konačno čuo sa ćerkicom Tarom i suprugom Irenom. One su moje sunce, sada mi je lakše kada smo se čuli, jer manje brinu, a i sigurno smo da će sve biti u redu. Zajedno sam s Obradovićem i Jovanovićima, hranimo se u hotelu koji je u blizini naših stanova. Ponašamo se onako kako nam je rečeno i nema problema. Ne zadržavamo se na ulici. Tu distancu prelazimo brzo i oprezno, navikli smo nažalost za vreme bombardovanja u Beogradu".
Evakuacija iz Bengazija je još neizvesna, dodatni problem predstavlja činjenica da je aerodromska pista u ovom gradu oštećena.
"Vidimo da će doći tri aviona iz Srbije do Tripolija po naše ljude. A, šta će biti s nama koji smo u Bengaziju, još se ne zna, osim onoga što nam kažu iz kluba. Hiljadu kilometara smo daleko od Tripolija i jedino što mogu da kažem da mnogi od lokalnog stanovništa brine o nama, da nas niko ne dira, da apsolutno nikakvih neprijatnosti nismo imali. Ali, sama atmosfera je takva da što pre želimo kući", zaključuje srpski stručnjak.
U Bengaziju je i Novosađanin Aleksandar Dimitrov, bivši trener golmana Vojvodine, koji je sad zadužen za rad sa čuvarima mreže u Hilalu. Svi čekaju na evakuaciju.
|
Šale se kad je najteže |
