"Neću u Evropu po svaku cenu"

"Moja trenerska budućnost će zavisiti od izazova - i Japan se dogodio donekle slučajno, pa uživam ovde gde sam jer me zasad niko neće", kroz smeh priča popularni Piksi.

Treba verovati, ali treba i znati. Bez znanja, džaba verovanje, rekao je Dragan Stojković Piksi (45) u razgovoru tokom odmora u Srbiji, a posle velikog uspeha u Japanu.

Peta Zvezdina zvezda se vratila u Nagoju, na mesto na kojem je čarolijama na terenu zadobila status fudbalske legende u Zemlji izlazećeg sunca i priključila joj status trenerskog velikana, s obzirom na to da je u taj grad stigla prva titula prvaka Japana. Zbog toga će prošlu godinu zauvek pamtiti.

"Rekao sam igračima na prvom sastanku, u februaru 2010, da ćemo biti šampioni jer je to godina čiji je sastavni deo broj koji obožavam - 10 - i da će to biti ono što će nam doneti sreću koja nam je neophodna. Tako je i bilo", istakao je Stojković.

Bez pojačanja iz Srbije Odmor u Srbiji neće iskoristiti da pojača ekipu Nagoje još nekim igračem s ovih prostora posle dovođenja crnogorskog igrača Igora Burzanovića iz Crvene zvezde u leto 2009. "To ne planiram. Pravilo u Džej ligi je da klub može da ima tri inostrana igrača, kao i još jednog iz neke od azijskih zemalja. Nagoja je već popunila tu kvotu", naglasio je Stojković.

Šampionsku krunu, kako kaže, nije previše slavio.
"Uspeli smo na impozantan način da osvojimo titulu i to predstavlja veliku satisfakciju za mene, ali nisam previše slavio zato što smatram da tu sreću treba da podele drugi. Ja sam bio samo, da tako kažem, kapetan broda koji je ga dobro vodio do pobedničke luke. A veliko slavlje sam ostavio navijačima, ljudima u klubu i gradu Nagoji, koji su znali da obeleže istorijski rezultat".

On naglašava da uživa u trenerskom pozivu.
"Posao je veoma kreativan, a ja ga obavljam u zemlji koja počiva na poštovanju. Zbog svega toga sam ispunjen. Imam dovoljno prostora da svoje ideje sprovedem u delo. Zaista sam ispunjen kao trener i volim da vidim da igrači igraju onako kako želim. Ne može budala da bude trener. Potrebna je inteligencija, strahovito čvrsta vera i poznavanje materije. Takođe, potrebno je uvek imati izazov i motivaciju. U suprotnom, bolje je ostati po strani".

Njegove majstorije s loptom uglavnom nisu deo treninga Nagoje.

"Kada god im se nešto pokaže, svi su u nekom šoku", rekao je uz osmeh i nastavio:

"Ne pričam igračima o tome kako je bilo kada sam ja igrao i kako ću sada da im pokažem kako to treba. Čini mi se da je kopiranje toga nemoguća misija. Sa njima sam izgradio odnos onakav kakav sam želeo. Odlično se razumemo. Da bi bio uspešan, za trenera je veoma značajno da zna više od igrača, da na svako njihovo pitanje ima dva-tri odgovora i da to što priča zna da pokaže na terenu".

Klupa draža od fotelje Transfer Dragana Stojkovića iz funkcionerskih u trenerske vode bio je iznenađenje za mnoge u svetu fudbala. "Poznato je da se ljudi teško odriču fotelja, ali meni ona zaista nikada nije toliko značila. Sećam se da sam, i kada sam bio predsednik Crvene zvezde, rekao da neću biti predsednik u fotelji, nego da ću biti i na terenu, i u svlačionici, i u kancelariji... Bilo je dosta pitanja o tome zašto sam to učinio. Jednostavno, privlačnost terena i kreacija koju pruža trenerski posao su bili presudni da to učinim. Uveren sam da nisam pogrešio i da u ovom poslu mogu dosta toga da pružim, s obzirom na iskustvo i na rad sa ljudima koji su mi bili treneri", kaže Stojković.

Sledeći izazovi su pokušaji da se odbrani titula i da se osvoji azijska Liga šampiona. O daljoj trenerskoj karijeri, eventualnom pozivu na klupu reprezentacije Japana ili odlasku u Evropu, možda u London, gde je prijatelj iz njegovih igračkih dana u Nagoji Arsen Venger deceniju i po na klupi Arsenala, za sada ne razmišlja.

"Nisam preterano razmišljao o mojoj trenerskoj budućnosti. I Japan se dogodio donekle slučajno. Ranije su me mnogi videli kao predsednika Crvene zvezde narednih 20 godina, ali sebe nisam tako video. Moja trenerska budućnost će zavisiti od izazova. Neću ići u Evropu bilo gde. Ambicije nekog novog kluba i moje moraju da se poklope. To je preduslov za sve ostalo. Uživam ovde gde sam. I liga je veoma interesantna, puna neizvesnosti. Fudbal je moderan i napadački, s mnogo golova. U svakom slučaju, ako me neko bude hteo - razmislićemo. Za sada me niko neće i moram da se zadovoljim ovim što imam", uz osmeh je rekao Stojković, a tako je nastavio i na pominjanje eventualnog mesta na klupi Crvene zvezede:

"I Zvezda je dobila novog trenera. Da se sada namećem, verujem da ne bi bilo korektno".

Takođe, istakao je da ne isključuje takvu mogućnost jednog dana, a potom je odgovorio na pitanje da li je Zvezda izazov u bilo kom vremenu.

"Meni je Zvezda bila izazov kada su me želeli za predsednika, u smislu da li ću uspeti da izguram ono što sam zamislio. Prihvatio sam se tog nezahvalnog posla i uspeli smo da stignemo do dve duple krune i zadržimo se duže u Evropi. Tu sam video maksimum. To sam rekao i na Skupštini. Za Ligu šampiona nam je trebalo sreće, a mi je nismo imali protiv Glazgov Rendžersa".

Dolazak Roberta Prosinečkog na mesto trenera Crvene zvezde je izazvao veliku medijsku pažnju.

"Drago mi je što je jedan od igrača iz neponovljive generacije prihvatio takvu odgovornost i čestitao sam mu na imenovanju. Sama pojava Prosinečkog kao trenera Crvene zvezde mene raduje jer smo igrali zajedno u jednom periodu. Smatram da će imati vraški težak posao i ne znam da li će uspeti, ali mu to želim od srca, kao i klubu. Ne poznajem njegov trenerski rad, pa to ne mogu da komentarišem, ali jeste osveženje za srpski fudbal. Ono što je sigurno jeste da ćete Vi, novinari, najbolje oceniti njegov rad. Ako ne bude rezultata i dobre igre, vi ste prvi koji će ga "masakrirati". U protivnom, dizaćete ga u nebesa i govorićete da je fudbalsko čudo. To je tako u ovom poslu. Ja, opet, očekujem da bude ovo drugo".

Po dolasku među crveno-bele, Prosinečki je najavio da će Crvena zvezda igrati napadački fudbal, slično Piksijevom obećanju u Nagoji.

"Kad sam došao, rekao sam da ne znam da li će Nagoja biti šampion, ali da znam da će biti ekipa koja će igrati najlepši fudbal. I svi su mi poverovali, a kao kruna je došla titula prvaka Japana. Prosinečki je to rekao ovde i treba da mu verujete, a vidim da i on veruje, što je već pozitivna stvar sama po sebi".

Piksi veruje u mesto u vrhu azijskog fudbala u 2011:
"U ovoj godini će se sve upoređivati po ostvarenom u 2010. Biće to veliki izazov, ali verujem da možemo i da se borimo za naslov najboljeg na kontinentu i da ponovo budemo šampioni Japana. Teže je odbraniti nego osvojiti, ali ne gubim nadu. Verujem u svoj tim". 

Važni su stadioni, još važniji igrači Nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore i Crvene zvezde osvrnuo se i na stanje u našem fudbalu. "Stanje nikog dobronamernog ne ostavlja ravnodušnim. Potrebno je mnogo znoja, truda, energije, pameti i inteligencije kako bi se došlo na neki normalniji nivo. Ipak, mora da se živi u nadi da će biti bolje. Mora da se radi najbolje što se može kako bi se neke stvari dovele u red, i na terenu i van terena. Eto, završetak sportskog centra je značajan korak napred, kao i priča o renoviranju stadiona. Posebno mi je drago što je stadion u Nišu među izabranima u prvom krugu jer to zaslužuju i grad i ceo region. E sad, na njima je da se potrude da to isprate i daleko boljim rezultatima od sadašnjih", rekao je Stojković i dodao: "Naravno, infrastruktura je veoma važna, ali stadioni ne igraju fudbal nego igrači, živa bića. Nažalost, teško je danas zadržati igrače, najviše zbog problema finansijske prirode. I u moje vreme, kad sam bio u Crvenoj zvezdi, znam kakve sam finansijske probleme imao i vidim da i danas oni postoje. Partizan je, s druge strane, napravio dobar rezultat i ušao u Ligu šampiona. I to je neka realnost našeg fudbala. Nema kvaliteta za nešto više, za neki bod ili gol više".