Bombarder za sva vremena

Stalno sam ti dodavao loptu kao na tacni, lako ti je bilo da postižeš golove, govorio bi Šeki, a Bora odgovarao: nameštao si mi tako što bi je ćušnuo, a ja sa 40 metara postigao gol!

Svaka čast Robertu Karlosu, Siniši Mihajloviću, Kristijanu Ronaldu i ostalim "bombarderima" iz novije istorije svetskog fudbala, ali svi su oni "mala deca" za Borivoja - Boru Kostića, legendarnog centarfora Crvene zvezde i tadašnje Jugoslavije.

Čika Bora, kako su ga oslovljavali na "Marakani", preminuo je u ponedeljak u Beogradu u 81. godini, posle duge i teške bolesti.

Imao je čuveni Zvezdin levonogi bombarder nezaboravnu karijeru, isprepletanu sa još jednom srpskom legendom, Dragoslavom Šekularcem.

Igrali su godinama u Crvenoj zvezdi, odlično su se dopunjavali na terenu, a iznad svega bili i ostali veliki prijatelji. Što se popularnosti tiče bili su i veliki konkurenti. Bora kao "dželat" za golmane i Šeki kao nenadmašni paker.

Bora nikad nije propuštao da kaže mnogo lepih reči o Šekiju, ali samo ako ovaj nije bio prisutan. Kada bi se našli zajedno u društvu, peckanje nije moglo da izostane. Šeki bi započinjao, a nezaboravni Jabučilo odgovarao istom merom.

Sramota dati gol izbliza Za državni tim odigrao je 35 utakmica i postigao 37 golova. Sa Zvezdom je osvojio šest titula, tri trofeja Kupa i Dunavski kup. Ako se računaju i prijateljske utakmice, postigao je više od 1.000 golova. - Čude me današnji fudbaleri koji se raduju, grle i ljube i kad pogode mrežu iz penala. U moje vreme bilo je sramota da se raduješ kad daš gol izbliza - pričao je Bora.

- Stalno sam ti dodavao loptu kao na tacni. Lako ti je bilo da postižeš golove - govorio bi Šekularac.
- Nameštao si mi lopte tako što bi je ćušnuo, a ja sa 40 metara postigao gol - nije se dao Kostić.

Iz Borine levice sevali su gromovi. Tresao je mreže i sa centra, mnoge golmane nokautirala je lopta koja im se približavala brzinom munje. Borini savremenici kunu se da je jednom na utakmici u Nišu polomio stativu!

- Sigurno je bila skroz trula - skromno bi komentarisao legendarni centarfor Crvene zvezde, čiju su ubojitu levicu poput košmara doživljavali najslavniji golmani tadašnjeg doba - Jašin, Grošič, Šoškić...

Kad je u Beču slavnog Zemana savladao udarcem sa centra, Kostiću je pritrčao čuveni Austrijanc Binder da mu čestita.

- Moj šut je bio dar prirode, ali i proizvod dugotrajne vežbe. Uvek sam ostajao posle treninga sam na terenu. Samo su na golu ostajali Beara ili Krivokuća. Šutirao sam im sa 16, pa sa 20, pa sa 50 metara. Znali smo da kad završimo neće biti ni tople vode da se istuširamo, ali nije nam bilo teško da toliko treniramo - sećao se Kostić u jednom razgovoru sa doajenom srpskog sportskog novinarstva Slobodanom Momčilovićem.

Kostić je na neobičan način udarao loptu, tako da je dobijala veliki i jak efe. Nije bilo čudno da je golman ponekad i uhvati, a da mu ona opet nekako prođe ili ispadne iz ruku i završi u mreži... 

Zapamtili ga i crno-beli   Bio je nerešiva enigma za golmane Partizana. Uz Dragana Džajića najefikasniji je igrač Crvene zvezde u večitim derbijima. Obojica su postigli po devet golova.

Na početku karijere niko mu nije davao šansu da će postati veliki strelac. Zvao ga je i Partizan, ali tada je bilo nezamislivo igrati u klubu za koji ne navijaš. Igrao je u svom matičnom Radničkom i 1951. bio najsrećniji na svetu kada je stigao poziv iz Crvene zvezde. Zbog obavezne pauze koju su nalagali tadašnji zakonski propisi i odlaska u vojsku zaigrao je, međutim, tek 1954. Imao je skoro 25 godina. Tadašnji trener Svetozar Popović povremeno bi ga ubacivao u tim.

 

Gospodine Kiko, meni se danas baš igra - obraćao bi se Bora čuvenom Zvezdinom "tehniku", a ovaj bi mu odgovorio:
- Treba da ti je čast što si rezerva Joški Takaču. Polako Boro, doći će tvoje vreme.
Tako je i bilo. Kad je jednom ušao u prvi tim više nije sedao na klupu za rezerve i tako sve do 1967...

Lopta kao đule Možda nije poznato, ali tako jaki šutevi i Kostiću su zadavali bol. - Desnu nogu nisam koristio za igru, ona mi je služila samo za hodanje i trčanje. Ali kad bi njom šutnuo to su bili fantastični golovi. Nama je bilo teže nego današnjim fudbalerima jer smo igrali na šljaci na kojoj se kramponi izližu za pet minuta. Ako padne kiša, lopta je teža od đuleta. Sa ovim današnjim loptama šutirao bih i iz mog Obrenovca, one su mnogo lakše i gotovo da same lete - prisećao se Bora Kostić.   Kralj strelaca Dugo je bio rekorder, kralj jugoslovenskih strelaca sa 159 prvenstvenih golova, prestigao ga je Slobodan Santrač 1972. godine. Bora nije bio ni klasičan centarfor, ni polu špic, ni krilo. Postigao bi, mnogo više, kako je sam pričao da je igrao klasičnu devetku i da bi se pored Džajićevih centaršuteve tek nadavao golova. Od osvojenih priznanja najdraže su mu titule sa Zvezdom i još više srebrna medalja sa reprezentacijom Jugoslavije na prvom Kupu nacija u Parizu, kad je bio i kapiten "plavih", a posebno je bio ponosan na zlatnu Olimpijsku medalju - jedinu za naš fudbal, osvojenu iste 1960. na Igrama u Rimu. U finalu sa Dancima, Bora je pogotkom doprineo pobedi od 3:1.   Zvezdi nije zamerio Nije bio miljenik novinara, možda zbog urođene skromnosti. Mnogi kažu da je i sam zaslužio priznanje da bude promovisan u Zvezdinu zvezdu. Njegov klub, njegova najveća ljubav, nije imala poverenja u njega ni kasnije kad je postao trener. Ali to Zvezdi nikad nije uzeo za zlo. Život Bore Kostića je kao film protkan brojnim golovima, uspesima, pobedama, ali i malim životnim porazima. Bez njega Zvezda ne bi bila to što danas jeste, ali on nikada nije bio u prvom planu. Kako je živeo i igrao, tako je i otišao sa velike životne scene.   Jašina savladao sa "pola" terena U istoriji je ostalo upamćeno da je Bora Kostić sa oko četrdeset metara savladao legendarnog ruskog golmana Lava Jašina. - Jašinu je prosto bilo nemoguće dati gol. Meni se sreća osmehnula da ga savladam sa velike daljine - skromno je pričao Čika Bora.   Žal za Mondijalom Na startu nove, inostrane karijere u Lanerosiju iz Vićence, protivnički igrač polomio nogu. - Pre toga nikad nisam bio povređen. Na toj utakmici protiv Torina postigao sam dva gola, a onda mi taj Italijan na centru slomi desnu nogu. Ipak, nije mi žao. Imao sam dugu i uspešnu karijeru. Žao mi je samo što nisam počeo da igram ranije u Zvezdi i što nisam igrao makar na jednom Svetskom prvenstvu.