Matić: Niko mi ništa nije poklonio
Fudbaler londonskog Čelzija Nemanja Matić, trenutno na pozajmici u Viteseu, kao najveću želju svima pa i sebi u 2011. godini “da budemo zdravi”.
“Niko mi ništa nije poklonio. Sve što sam do sada postigao u životu, postigao sam sam, bez bilo čije pomoći. Supruga Aleksandra treba da se porodi kroz dva meseca, tako da mi je najveća želja u 2011. da to prođe kako treba i da budemo zdravi. Za ostalo ću se sam pobrinuti”, rekao je mladi srpski fudbalski internacionalac Nemanja Matić (22) za list “Politika”.
O godini na izmaku vezista londonskih "plavaca”, na privremenom radu u holandskom Viteseu iz Arnema, kaže:
“Do leta u Čelziju nisam mnogo igrao, svega nekoliko utakmica. Da budem iskren nisam ni očekivao, jer je konkurencija za svako mesto u timu zaista velika i ima dosta igrača iskusnijih od mene. Od kako sam pre četiri meseca došao u Vitese, odigrao sam sve takmičarske mečeve. Zadovoljan sam nekim partijama, ali ono čime nisam jeste da je bilo i “manje dobrih” igara”.
Tvrdi da je zaboravio na tešku povredu (prelom kosti u stopalu) zadobijenu potkraj prvog susreta na Evropskom šampionatu mladih 2009. u Švedskoj protiv Italije, zbog koje je odsustvovao nekoliko meseci. Na pitanje kako se obreo u Holandiji, odgovorio je:
“Razgovarao sam sa menadžerom i zaključili smo da je bolje da odem na pozajmicu u klub u kojem ću igrati. Pričao sam i sa trenerom Ančelotijem i odlučio da prihvatim ponudu Vitesea. I nisam se pokajao. Vitese je znatno manji klub od Čelzija. Ima tradiciju učešća u najjačoj holandskoj ligi i veoma lep stadion. Utakmice su prilično dobro posećene”.
Najviše se druži s našim Slobodanom Rajkovićem i Hrvatom Matejom Delačem, koji su u Viteseu takođe na pozajmici iz Čelzija, kao i sa Slovencem Daliborom Stevanovićem:
“Svakog dana smo zajedno i zaista se odlično slažemo. Stevanović je naš, ali je rođen u Ljubljani i zato igra za reprezentaciju Slovenije. Inače, nemam puno slobodnog vremena. Uglavnom sam sa Aleksandrom kod kuće”.
S obzirom da je fudbaler Čelzija pomno prati zbivanja u klubu:
“Ne znam šta se dešava. Krenuli su sjajno, a zatim jednostavno stali. Kao da igra neki drugi tim, a igrači su maltene isti od prošle sezone. Nisam u Londonu, tako da ne mogu da odgonetnem zašto ne ide onako kako bi trebalo”.
Za nacionalni tim igrao je dva puta:
“Neću da se reklamiram po novinama. Želim da dobrim igrama zaslužim poziv selektora Petrovića. Zna se šta znači igrati u reprezentaciji. Nema potrebe da pričam da je to čast... Ne očekujem da mi Deda mraz pokloni dresove Srbije i Čelzija. Hoću da napredujem i da budem i reprezentativac i fudbaler velikog kluba”.
