Proroci svog sudnjeg časa: U dosluhu sa "kosačem"
Nekad nećeš znati vrednost trenutka dok on ne postane samo sećanje! U narodu se često kaže da je smrt izvesna, a život nepredvidiv. Ova tvrdnja i te kako ima smisla za većinu ljudi. Čovek ne zna kada mu je sudnji dan, ali ima i onih koji su tek tako ili zbog nekog neobjašnjivog dara proricanja uspeli da predvide datum odlaska s ovog sveta.
Sledeći put kada Halejeva kometa prođe pored zemlje, ona će me odvesti sa sobom - u šali je govorio slavni američki pisac Mark Tven. Poznato je da ta nebeska pojava beleži na svakih 76 godina. Zanimljivo je da je od trenutka kada ju je prvi put astronom Edmund Halej uočio, ljudi su počeli da je željno iščekuju. Neretko bi zamišljali želje u trenutku prolaska komete na nebu. Baš 16. novembra 1835. kosmos je "poslao" padalicu da poseti Zemlju. Mark Tven je rođen samo dve nedelje nakon te pojave.
Matematika smrti
Većina mladih ume da izgovori: "Šta će mi matematika u životu kad imam digitron i računar." Tako nije razmišljao francuski matematičar Abram de Moavr. On je bio opsednut brojevima. Priče kažu da je svojevremeno izračunao da vremenom njegov organizam traži da 15 minuta duže da spava. Navodno je imao teoriju da će ga telo izdati kada taj broj minuta sna dostigne 24 sata. Urbane legende kažu da je izračunao da će otići sa ovog sveta 27. novembra 1754. Tog dana je i preminuo.
Zato je pisac često u životu umeo da kaže da bi se razočarao ako ne umre i ode zajedno s iskrom sa neba koja ga je donela. Izgleda da mu se "želja ispunila". Sledeći put kada se pojavila, 20. aprila 1910. godine, nakon samo jednog dana, ovaj književnik je preminuo. Navodno su oni koji su ga poznavali tvrdili da su nebesa došla po svoju uzdanicu.
Poznata je i priča o začetniku modernog tabloida Vilijamu Tomasu Stedu. U to vreme reč tabloid nije bila sinonim za fotografisanje nagih zadnjica, već je bila simbol značajnog izveštavanja i istraživačkog novinarstva. Priče kažu da je Sted nekoliko puta bio hapšen i da je često ljutio vladu Britanije zbog svoje novinarske žice.
Upucan sam i znam i kako
Smrt repera Tupaka Šakura i danas intrigira javnost. Upucan u Las Vegasu septembra 1996. godine kada se u kolima našao na raskrsnici nakon što je gledao meč Majka Tajsona. Na auto je ispaljeno 13 metaka. Tupak je u pesmama često opisivao nasilje i život u getu. Reči pesme "Niggas Done canged"
koju je snimio u duetu sa Ričijem Ričom kažu: "Upucan sam i ubijen, mogu vam reći kako se to desilo reč po reč." Mnogi kažu da nije imao dar da pronikne u budućnost već da je bio svestan da ga okružuju opasni ljudi. Jednom prilikom u intervjuu kada su ga pitali gde se vidi za nekoliko godina rekao je: "U najboljem slučaju na groblju."
Zahvaljujući njemu, granica za stupanje u polne odnose je podignuta sa 13 na 16 godina jer je raskrinkao lanac dečje prostitucije. Kako je živeo burno, tako je na nesvakidašnji način i umro. Sudbina je htela da se ukrca na kruzer koji je trebalo da ga preveze u Ameriku jer je morao da učestvuje na mirovnom kongresu u Karnegi holu na zahtev predsednika Tafta.
Da - on je bio jedan od putnika na čuvenom Titaniku, koji nikad nije stigao na odredište jer je udario u santu leda i nestao u morskim dubinama za nekoliko sati. Katastrofi je doprinelo i to što je bilo manje brodova za spasavanje, pa se smatra da skoro 70 odsto putnika i posade baš zbog toga nije dočekalo da vidi jutro.
Neobično je da je ovaj novinar decenijama ranije "predvideo" svoju smrt, kao da je bio u dosluhu sa "kosačem". Često je tvrdio da će umreti upravo od davljenja. Krajem 19. veka napisao je priču o brodu koji je krenuo za Njujork, ali je potonuo u magli zbog sudara sa drugim plovilom uz ogroman broj žrtava zbog manjka čamaca za spasavanje. U drugoj Stedovoj priči, "Od starog sveta do novog", posada Mažestika spasava preživele sa broda koji je udario u santu leda.
