Božji prsten
Kaže se da svaka legenda počiva na istinitom temelju. Vremenom se predanje sa kolena na koleno toliko obaviju velovima tajni i priča nakiti da polako preraste u mit. Znatiželju ljubitelja mističnog budi drevna relikvija za koju nikad nije utvrđen da je zaista postojala.
Reč je o prstenu tj. pečatu kralja Solomona. Legenda kaže da je kralj Salomon posedovao čarobni komad nakita koji mu je podario sam Bog. Navodno je bio izrađen od gvožđa i bakra sa urezanim imenom svevišnjeg na njemu kao i simbolom šestokrake zvezde. Moći koje je krio su bile impozantne.
Vladar je navodno pomoću njega mogao da upravlja elementima, kontroliše demone i razgovara sa životinjama. Ispredaju se priče i da je njegov magični hram izgrađen na plećima đavolovih sinova koji su poklekli pred snagom prstena i poput poslušnih robova prionuli na gradilište. Ipak Salomon nije oduvek šurovao sa činima. On je mogao da priziva i dobre sile.
Spekuliše se da je prsten podeljen na dva dela i da je na sebi imao skrivene ispisane "naredbe" kojima je upravljao dobrim i zlom. Arapski pisci su većinom opčinjeni ovim predmetom pa ga često opisuju. Navodno spominju čak sedamdeset dva duha koje je kralj utamničio i to ni manje ni više nego u bronzanom buretu koje je zapečaćeno upravo Salomonovim pečatom.
Spekuliše se da je najpoznatiji među demonima koji su osuđeni na "zatvor" i poslušnost bio Bal. On je kralj koji vlada Istokom. Gospodaru može da podari nadljudsku snagu, nevidljivost i mudrost. Kada se prizove može da se prikaže sa licem čoveka, mačke ili žabe ili da pak sve tri glave ponosno prošeta na vratu.
Uputstvo za demone
Priručnik magije nazvan "Ključ kralja Salomona" je pripisan ovom vladaru. U ovim drevnim spisima je detaljno opisano uputstvo za prizivanje i upravljanje demonima. Kasnije delo koje je izniklo naziva se Lemegeton. U njemu su kao u sadržaju opisani demoni koji su zarobljeni kao i koje moći poseduju.
