Vaskrsao izgubljeni grad
Drevni egipatski grad Tonis-Heraklion je dugo bio izgubljen. Oko njega su se ispredale legende, a on sam je postao mit. Skeptici su ga okarakterisali kao plod ljudske mašte sve dok ga istraživači nisu otkrili kako čami na morskom dnu u blizini nekadašnje Aleksandrije.
Ljubiteljima mističnog ovo otkriće ulilo je novu nadu da gradovi za koje većina ljudi tvrdi da ne postoje samo čekaju da ponovo ugledaju svetlost dana. Priče kažu da je ovo mesto gde su se Paris i Jelena Trojanska nasukali kako bi pobegli od ljubomornog kralja Menelaja.
Ovo parče zemlje pružalo im je spokoj sve dok nije počeo Trojanski rat. Postoji verovanje i da je sam polubog Herakle, sin Zevsa i smrtnice posetio ovaj grad i uživao u njegovim blagodetima. Nadenuo mu je ime po svom nahođenju. Ono što je opsedalo lovce na blago je priča da je kroz ovaj grad teklo zlato. Stariji od same Aleksandrije, bio je glavna stanica za ulazak brodova koji su prenosili neprocenjivo bogatstvo ka Egiptu. Među dragocenostima pronađenim u vodi najupečatljivija je statua Hapija, boga Nila, visoka skoro kao dvospratnica.
Ljudi otvorenijeg uma kreirali su sopstvenu teoriju o tome zbog čega je ovaj grad bio prvobino sagrađen. Urbana legenda kaže da je izgrađen u čast ovog egipatskog božanstva. Hapi je uglavnom oslikavan sa ovalom na kome je nosio poklone bogovima i narodu, pa ovakvi teoretičari veruju da su u Tonis-Heraklionu navodno sakriveni neki od božjih darova.
Božji darovi
Bog Hapi je poštovan više nego vrhovni vladar neba Ra. Egipćani su smatrali da u tami mogu da opstanu, ali bez plodnosti Nila narod bi skapao od gladi. On je brinuo o navodnjavanju oranica i donosio je jutarnju rosu. A najvažniji zadatak mu je bio da gospodari rekom od koje je čitav Egipat živeo.
