Pola riba, pola čovek
U galeriji mitoloških bića antike, koja su ranijih vekova rasplamsavala maštu avanturista i istraživača i naučnika, značajno mesto zauzimaju i morske sirene. Američki naučnik Ričard Kar, stručnjak za morsku biologiju, tvrdio je da je na Floridi nađeno mrtvo telo neobičnog bića, čoveka-ribe. Ovo senzacionalno otkriće raspalilo je maštu istraživača.
Čak je pokazao i fotografiju, za koju su mnogi rekli da liči na fotomontažu. Na scenu su stupili i stručnjaci koji nisu uspeli ni da potvrde, ni da demantuju autentičnost fotografije. Ovo otkriće je čuvano kao stroga tajna, a sve osobe koje koje su imale bilo kakve veze s tim prošle su, navodno, poseban tretman. Nekoliko godina nakon otkrića Ričard Kar je odlučio da progovori.
- Na jednoj peščanoj plaži na Floridi otkriveno je mrtvo telo neobičnog morskog bića - pola riba, pola čovek! Kreatura koju bismo mogli nazvati čovekolika riba ili riboliki čovek upućuje nas u drevne pomorske legende po kojima je čovek izašao iz morskih dubina i vremenom se nastanio na kopnu! Sada kada smo došli do ovog otkrića sasvim je realno poverovati i u priče o zavodljivim morskim ljubavnicama, sirenama, koje su svojom pesmom i neodoljivim izgledom privlačile pažnju drevnih pomoraca.
Verovanje u morske sirene i nepoznata morska bića natprirodnih moći postoje u mnogim kulturama sveta. Prvi književni opis morskih sirena nalazimo u grčkoj mitologiji. Homer ih pominje u svojoj "Odiseji".
Zeleni zubi
Sirene se pojavljuju i u španskim, portugalskim, holandskim, skandinavskim, britanskim, nemačkim i afričkim mitovima i legendama, a u nekim irskim predanjima sirene žive na suvom tlu, pod morem, i imaju škrge, koje im omogućuju da kroz more doplivaju na kopno. Ta tajanstvena morska bića su istovremeno muškog i ženskog pola. Dok su žene vitke, čarobne lepote i dok im niko ne može odoleti, muškarci su odvratni, imaju crvene noseve, svinjske oči, zelene zube i zelenu kosu.
U avgustu 1920. godine, mornari s broda Mardž Gars, nedaleko od obala Nove zemlje, videli su morskog čoveka koji je kružio oko broda, uspuzao se na palubu i nekoliko trenutaka netremice zurio u zaprepašćene mornare...
Iako je morska kreatura koju pominje dr Kar anatomski drugačija od legendarnih morskih lepotica, američki naučnik ima objašnjenje:
- U vodama oko Floride - izjavio je novinarima - iz još neobjašnjivih razloga, evolucija se odvijala na nešto drugačiji način. Prvo su se zadnja peraja pretvorila u udove i dobila izgled ljudskih nogu. Za mene je to i prirodno. Da bi postao vodozemac, a onda i biće koje je moglo ovladati kopnom, čovek je neminovno morao da prođe upravo takvu evoluciju!