Čudotvoran pehar za večni život - Sveti gral
Sveti gral je tajanstveni sveti predmet o kome ne postoje pouzdani podaci, a koji se prvi put pominje u legendi o kralju Arturu, početkom 12. veka. Radi se o čaši koja može da pruži večni život onome ko je koristi. Trag joj se gubi oko 14. veka, ali to ne smeta istoričarima, naučnicima i avanturistima da i dalje tragaju za njom.
Što se tiče istoričara, uglavnom su se odvojile tri struje pobornika različitih teorija. Prva, najrasprostranjenija pretpostavka je da se radi o peharu koji je Isus Hrist koristio na tajnoj večeri sa apostolima i u kojoj je bila sakupljena njegova krv.
Druga pretpostavka kaže da je legenda o ovom čudotvornom Gralu skup keltskih legendi kojima su hrišćani širili svoju religiju. Treća pretpostavka kaže da se u pričama o Svetom gralu krije tajno okultno nasleđe koje se čuva vekovima, a kojim su raspolagala tajna društva, kao što su to, na primer, Templari.
Obzirom na to da se prve dve verzije vezuju za hrišćanstvo i to ne bilo kako, već se smatra da je čudotvorni pehar zaštitnik religije, neobično je da hrišćanska crkva nikada nije imala zvaničan stav o tome.
Potraga i danas traje
Po predanju, Templari su, skoro 130 godina pre Kolumba, prešli Atlantski okean i sa sobom odneli Sveti Gral. Otud verovanje da se on sada nalazi u oblasti severne Amerike gde i danas postoje ljudi koji tragaju za njim.
Što se tiče Templara, oni su bili poznati po neobičnom tumačenju religije i po tome što su bili izuzetno finansijski i za to vreme, politički jaki. Crkva ih je rasformirala, ali ih nije u potpunosti uništila. Mali broj pripadnika ovog reda uspeo je da pobegne i odnese bogatstvo. Upravo tu leži verovanje da je to bogatstvo bilo, ni manje ni više, misteriozan i čudotvoran pehar koji svom korisniku donosi večni život.
Kako god bilo, dok ovu neobičnu relikviju ne bude neko pronašao i time dokazao njeno postojanje, legenda ostaje da živi i na taj način budi maštu avanturistima i lovcima na bogatstvo.