Nema slučajnosti, sve je viša sila
Karl Gustav Jung, čuveni švajcarski psihijatar, tvorac analitičke psihologije, tokom svog života je proučavao neobične slučajnosti i koincidencije koje su svojom šokantnošću bile na granici stvarnosti.
U svom eseju, objavljenom 1952. godine, on govori o tome da se slučajnost događa češće nego što to može da se opravda teorijom verovatnoće i zaključuje da su mnoge slučajnosti, u stvari, posledica dejstva neke nama nepoznate sile koja teži uspostavljanju sveopšteg reda. Ovu pojavu je nazvao sinhronicitetom da bi imenovao događaje koji naizgled nemaju veze jedni s drugim, ali su u potpuno neočekivanoj vezi.
U vreme kada je Jung proučavao ovu pojavu, mnogi časopisi su se bavili istom temom i punili stupce misterioznim primerima. Jedan od takvih štampanih medija je bio i list "Fajt", koji je naveo priču o događaju iz 1899. u kome je, u svom dvorištu, jedan čovek nastradao od udara groma, a 30 godina kasnije na istom mestu i na isti način je nastradao i njegov sin. Tri decenije potom, takođe od groma, život je izgubio unuk prvog, a sin drugog nesrećnika.
Proročanstvo Marka Tvena
Kad se priča o neobičnim podudarnostima, nezaobilazan je primer o Marku Tvenu. Naime, on je rođen 1835. u vreme pojavljivanja Halejeve komete. Umro je na dan njenog sledećeg pojavljivanja, 1910. godine. Mark je lično predvideo svoju smrt 1909, rekavši: "Došao sam s Halejevom kometom. Ona se opet vraća sledeće godine, i očekujem da odem zajedno s njom."
Ovaj časopis je pojavu neverovatnih, kako bi Jung rekao, "sinhroniciteta", ilustrovao i primerom mladog oficira koji je, tokom svog života tri puta stradao od groma da bi, na kraju, od njega i poginuo. I tu priča nije bila završena, kako navodi ovaj časopis, na kraju je i njegov spomenik pretrpeo oštećenje od palog drveta koje se slomilo udarom groma. Neobična priča se dogodila i jednom televizijskom reporteru koji je u Londonu trebalo da prati krunisanje Elizabete Druge. U svojoj hotelskoj sobi je, u fioci, pronašao identifikacionu karticu čoveka pod imenom Hari Hanin. Ne bi to bilo toliko čudno da kasnije nije saznao da je, istovremeno, istoimeni američki košarkaš Hari Hanin, u svojoj hotelskoj sobi, ali u Parizu, pronašao mašnu s novinarovim imenom.
Da li su ovakvi događaji zaista slučajne podudarnosti ili su pod vladarstvom nama nepoznate zakonitosti ili sile i danas je prekriveno velom tajne.
