Besplatne operacije gojaznosti u Srbiji
Lečenje gojaznosti hirurškim putem u Srbiji će od sledeće godine biti besplatno jer je Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) obezbedio 3.000 evra za svakog pacijenta koji bude podvrgnut ovoj metodi.
U Centru za lečenje gojaznosti Kliničkog centra Srbije svake srede obavljaju preglede i sprovode terapiju kod ekstremno gojaznih pacijenata.
Redosled od pregleda do opeacije
Za dolazak na lečenje dovoljan je samo uput lekara opšte prakse. Za pacijente je napravljen informativni pult u zgradi Poliklinike KCS, odakle će ih slati na sve specijalističke preglede. Dobiće jedan obrazac na kome će pisati šta je sve neophodno od analiza, imaće satnicu pregleda i ime lekara koji će ih obaviti. "Kada se svi ti podaci prikupe, konzilijarno ćemo donositi odluke o terapiji. Ne podrazumeva se da će svi pacijenti biti hirurški lečeni, već samo oni koji su ugroženi i kojima ova metoda može sprečiti dalje pogoršanje bolesti", objašnjava dr Micić. |
Pacijentima za koje tim stručnjaka proceni da im je neophodno hirurško lečenje, operacije će biti zakazivane od februara 2011. godine.
KCS je nedavno sklopio ugovor sa RZZO i odlučeno je da za svakog pacijenta koji bude pregledan i lečen obezbedi najviše 3.000 evra, kaže direktor Kliničkog centra Srbije Đorđe Bajec.
"U našoj zemlji ima oko 15.000 ljudi koji su pregojazni i potencijalni kandidati za ovakve operacije. Do sada je u Centru pregledano oko 80 pacijenata i oni će, ukoliko ostale metode lečenja ne budu imale efekta, od februara biti podvrgnuti hirurškom lečenju", precizira dr Bajec.
U multidisciplinarnom centru za terapiju gojaznost radiće razni specijalisti, prvenstveno endokrinolozi, nutricionisti, psihijatri, hirurzi, anesteziolozi i radiolozi.
Terapiji će biti podvrgnuti svi ljudi kod kojih uobičajene metode lečenja, tačnije fizička aktivnost i redukcione dijete nisu dale zadovoljavajući efekat.
"Ideja je da se u ovom centru leče i kontrolišu ljudi koji imaju indeks telesne mase (BMI) preko 35, osobe koje imaju drugi stepen gojaznosti, ali i oni koji imaju BMI preko 40. Oni često imaju i udružene bolesti kao što je povišen pritisak, poremećaj metabolizma, povećane količine masti, dijabetes, ali i neku od kardiovaskularnih bolesti", objašnjava akademik dr Dragan Micić, načelnik Odeljenja za gojaznost, metaboličke i reduktivne poremećaje u KCS.
Za sada je predviđeno da se primenjuju dve vrste hirurške metode. Centar će raditi po najvišim svetskim standardima, a lekari su već bili na obuci u inostranstvu.
"Radi se o novim metodama koje se svode na stavljanje prstena oko želuca radi njegovog sužavanja, i bajpas malog dela želuca koji se povezuje sa tankim crevom, što je i dalo najbolje rezultate. Zahvat se radi laparoskopski, minimalnom invanzivnom hirurgijom. Metod omogućava da se ogroman rezervoar želuca smanji kako bi primao isključivo malu količinu hrane. Pacijent posle intervencije ne oseća glad, a hrana brzo prelazi u tanko crevo. Neophodne materije iz hrane pravilno se iskoriste, a ostatak koji bi gojio pacijenta brže odlazi kroz digestivni trakt", objašnjava dr Micić.
Svake godine pola kilograma više
U redukciji telesne težine postoje dva cilja. Jedan je smanjenje težine, ali i da se to zadrži. Čak ovaj drugi cilj je mnogo teži. "Naš organizam je tako komponovan da mi od pete decenije života dobijamo pola kilograma svake godine, što znači da je normalno da do 70. godine dobijemo 10 kilograma. Veći terapijski uspeh je ako pokušamo da ne dobijemo tih 10 kilograma", objašnjava dr Micić. |
Da hirurško lečenje gojaznosti ima smisla i u Srbiji pokazuju podaci Ministarstva zdravlja da u našoj zemlji 54 odsto odraslog stanovništva ima problem sa prekomernom težinom, odnosno 36,7 odsto je predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno.
- Gojaznost je poslednjih godina poprimila oblike epidemije i predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Dok se ranijih godina gojaznost povezivala sa estetikom, danas sve veći broj lekara specijalista apeluje na neophodnost pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, jer se višak kilograma povezuje sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i mnogim drugim bolestima, ističe nutricionista dr Ljubomir Pfaf.
On kaže da gojazne osobe čine velike napore da zaustave svoju bolest, probaju nove dijete počev od onih koje su našli u novinama ili koje je preporučila komšinica ili one koje čine da smršaju preko noći.
"Zajednička karakteristika ovih dijeta je da se uz velika odricanja postižu spori rezultati, prisutan je umor, pad koncentracije i od momenta kada prestanu sa dijetom izgubljeni kilogrami se vrate, jer te dijete ne uče kako da se pravilno hranimo", nastavlja Pfaf.
U Srbiji se praktikuju tri načina lečenja gojaznosti. Jedan način je uz pomoć redukcione ishrane, drugi je povećanje fizičke aktivnosti, a treći primena medikamenata.
Važno je reći da lekari ne insistiraju na postizanju idealne telesne težine. To se ne očekuje čak ni od hirurških metoda. One mogu da smanje težinu, ali ne u potpunosti. Sa lekarskog stanovišta, dovoljno je redukovati telesnu težinu za pet do 10 odsto u odnosu na početnu težinu, u roku od tri do šest meseci.
- Pokazalo se da takva redukcija značajno smanjuje rizik za razvoj dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma masti i hipertenzije. Ne insistiramo na idealnoj težini, pogotovo što je to nerealno za nekog ko ima 150 kilograma. Njemu je dovoljno od sedam do 15 kilograma manje – objašnjava dr Dragan Micić.
Izmerite obim struka
|
Dovoljno je izmeriti obim struka i ako muškarac ima obim veći od 94, a žena veći od 80 centimetara, onda već imaju abdominalnu gojaznost. Tada je vreme da se obrate lekaru. Većina analiza pokazala je da se najbolji efekat smanjenja težine postiže posle tri do šest meseci. To se zove plato efekat. To znači da posle šest meseci stajete sa gubitkom težine. "To je zato što u našem telu postoje kontraregulativni hormonski mehanizmi koji se panično brane od gubitka telesne težine. To je posledica evolucije“, objašnjava dr Micić.
