Kompjutrski vid bolest novog doba
Lekari procenjuju da od sindroma kompjuterskog vida samo u Americi pati oko 80 miliona ljudi, pri čemu nije uračunato sve više dece kod koje se razvija problem s vidom povezan sa elektronskim uređajima.
Sindrom komjuterskog vida je medicinsko stanje povezano sa zavisnošću pojedinca od digitalnih uređaja (od kompjutera, preko mobilnih telefona, do ručnih video igara i elektronskih knjiga.
"Ukoliko ljudi provode više od tri sata dnevno ispred kompjutera ili elektronskog terminala, verovatno imaju određeni nivo onoga što lekari nazivaju sindromom kompjuterskog vida", kaže dr Majkl Duenjas iz Američkog udruženja optometrista.
On tvrdi da taj sindrom uzrokuje zamor, može da izazove glavobolju, bolove u vratu, leđima, ali i pojave kao što su diplopija ili dupli vid i povremeno zamagljeni vid.
Doktorka Rejčel Bišop, šef savetničkog odeljenja u Nacionalnom institutu za zdravlje u Vašingtonu, smatra da to ne oštećuje oči i ne uzrokuje bolesti kao što su glaukom ili dijabetička retinopatija, već smatra da se radi o površinskom isušivanju i da je naporno za oko zbog fokusiranja.
Doktorka Bišop kaže da su istraživanja pokazala da ljudi nedovoljno trepću kada su skoncentrisani na ono što rade na kompjuteru što izaziva isušivanje i umor.
"Postoji mišić u oku koji fokusira oko na ono u šta gledate, ekran kompjutera je obično na većoj razdaljini od one na kojoj se drži knjiga i ako se pažnja nastavi satima, taj mišić se umara", objašnjava Bišop.
Lekari se slažu da je gledanje u elektronski ekran različito od gledanja u štampani materijal, jer štampa ima bolji kontrast, dok je mnogo teže fokusirati se na elektronski ekran i to zahteva više napora.
Postoje i neka pomagala koja bi mogla da reše većinu problema, kao što su naočare za rad. "To je nova vrsta naočara koje se nazivaju naočare za rad i kod njih se, za razliku od tradicionalnih na kojima se na vrhu nalaze stakla za daljinu, a ispod za blizinu ili srednju udaljenost, na vrhu nalaze stakla za rad na kompjuteru, jer mi uglavnom tako gledamo kada radimo na kompjuteru", objašnjava dr Bišop.
Lekari takođe preporučuju korišćenje kapi za oči koje održavaju vlažnost, pauziranje u gledanju u kompjuter svakih 15 minuta i ukazuju da visina kompjuterskog ekrana bude optimalna - najbolje je da bude oko 10 centimetara ispod vidnog polja.
Iako rešenje izgleda jednostavno, lekari očekuju da će sindrom kompjuterskog vida biti još veći problem jer sve više filmova i televizijskih programa postaje dostupno za gledanje preko kompjutera, kao i sa sve većom ponudom malih elektronskih uređaja.