Smeh uglavnom leči, a pomalo ubija
Bez muke nema nauke ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje se koriste da bi se motivisali na rad ili napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?
Li Berk, profesor psihologije na Loma Linda Univerzitetu u Kaliforniji tvrdi da može.
Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudski organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao kolaž najkomičnijhih scena u trajanju od 20 minuta iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pritom je merio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.
Rezultati koje je ovih dana predstavio na godišnjoj konferenciji Asocijacije američkih psihoiloga u San Francisku trebalo bi da donesu smeh svim poklonicima parole "lako ćemo". Jer, za vreme "vežbe kikotanja", kod svih učesnika testa padao je sistolni krvi pritisak i snižavao se nivo holesterola.
Direktno poređenje sa koristima od vežbanja je teško ali Berk procenjuje da su psihološke koristi smeha ravne onima koje se dobiju prilikom 20-minutnog umerenog opuštanja.
Međutim, gledanje pojedinih dramatičnih i teških scena iz, na primer, filma "Spasavanje vojnika Rajana", imalo je potpuno suprotan efekat.
To, međutim, nije sve: smeh takođe može pomoći u borbi protiv infekcije. Neka istraživanja otkrila su da smeh poboljšava delovanje imunog sistema tako što povećava proizvodnju antitela i aktivira ćelije koje predstavljaju prirodni branu.
Tako, na primer, često smejanje majke-dojilje čak može poboljšati kvalitet njenog mleka, čineći ga tako efikasnim sredstvom u borbi protiv kožnih alergija novorođenčeta - piše časopis Nju sajentist.
Sve ovo bi trebalo da sugeriše da smehom i dobrim raspoloženjem sebi obezbeđujete duži životni vek.
Nažalost, mali broj dokaza ipak kazuje da ima i suprotnog dejstva. Kad je profesorka psihologije Lesli Martin sa UIniverziteta La Siera u Riversajdu, u Kaliforniji, uporedila podatke iz životne istorije 1.215 Amerikanaca sa njihovim psihološkim profilom kad su bili 10-godišnjaci, otkrila je da su mnogi od najveselijih zapravo - umrli mladi.
U suštini, izmereni stepen veselosti u nekoj vrsti "elitne četvrtine" populacije ukazivao je na povećani rizik smrtnosti u bilo kom periodu života za 21 odsto osoba iz ove grupe u poređenju sa osobama koje spadaju u takozvanu "donju četvrtinu populacije".
Niko do sada nijie otkrio zašto je to tako iako je istraživanje, kako podseća časopis Nju sajentist, pokazalo da su prijatnija i veselija deca sklonija da u kasnijem životu propuše i postanu ljubitelji "dobre kapljice"...
