Arsenik leči leukemiju
Arsenik je veoma efikasan u borbi protiv leukemije jer podstiče uništavanje proteina, uzročnika pojave kancerogenih matičnih ćelija, čime se postiže dugoročno izlečenje, pokazalo je istraživanje grupe francuskih naučnika.
Naučnici su naveli da arsenik izaziva "oksidacioni stres" i dovodi do uništenja onkoproteina, uzročnika pojave malignih ćelija, preneli su francuski mediji.
Istraživači su istakli i da se radi o terapijskom modelu koji bi mogao da se primeni i na druge vrste raka.
Arsenik je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.
Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.
Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen (V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.
Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen (III) su veoma otrovne i izazivaju rak.
Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen (V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu u redukuju se do toksičnih soli arsen (III).
Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija - alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija - beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije.
Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i se dodaje silicijumu u električnoj industriji.
