Šta pomaže kod niskog, a šta kod visokog krvnog pritiska?
Sa sparinama dolaze do širenja krvnih sudova i pogoršavaju se simptomi niskog krvnog pritiska. To su vrtoglavica, zamagljen vid, nepravilan rad srca (ili preskakanje), povećana žeđ, kratak dah, hladna, znojava i bleda koža, pa i nesvestica.
U većini slučajeva nizak pritisak koji se javlja kod mladih i zdravih ljudi i nije nešto što treba da zabrinjava, sem ako nije posledica određene bolesti ili lekova.
Evo kako da se ponašate:
Pre svega ne treba predugo da stojite na jednome mestu naročito ne na suncu.
Vodiite računa da ne pravite nagle pokrete, kao i da unosite što više tečnosti.
Tokom toplih dana ugroženiji su ljudi sa niskim pritiskom, ali i osobe sa visokim krvnim pritiskom treba da paze.
Visok pritisak je inače opasniji od niskog jer povećava rizik od srčanih bolesti, infarkta i otkazivanja bubrega, ali su problemi češći zimi kad se krvni sudovi zbog hladnoće sužavaju, pa se njihova prohodnost smanjuje, što povećava pritisak.
Simptom visokog pritiska može da bude vrtoglavica, ali i bol u glavi, odnosno vratu, kao i osećaj težine u grudnom košu i brzo umaranje.
Jedan od simptoma jako visokog pritiska može da bude poremećaj vida, ali to nažalost, može da upućuje na moždani udar.
Visok pritisak najčešće može da se reguliše bez lekova, i kad se jednom normalizuje moguće je održavati ga na zdravom nivou uz pridržavanje zdravih navika.
Osnova ishrane osoba s povišenim pritiskom treba da budu voće i povrće, riba, uz što manje crvenog mesa.
