Ekspanzija govorno-jezičkih poremećaja (2): Kad brbljanje utihne

Roditelji se hvataju za glavu, stručnjaci i statistika potvrđuju - sve više dece u Srbiji ima neki govorno-jezički poremećaj. Kasno progovaranje, nepravilan izgovor glasova i mucanje su problemi sa kojima se mališani najčešće susreću. Ali, kako prepoznati da nešto nije u redu? Kada je vreme za uzbunu? I ko igra ključnu ulogu u tome?

pixabay.com

Posvetite vreme vašem mailišanu, zajedno se izborite sa problemom

- Roditelji - kaže za "Vesti" logoped Tanja Lukovac.

Naime, svaki roditelj trebalo bi da prati norme govorno-jezičkog razvoja. Ukoliko primeti da njegovo dete kasni šest meseci od zadate norme, vreme je za uzbunu. Tada se treba obratiti logopedu za stručni savet i pomoć. A kako teče govorno jezički razvoj kod dece? Lukovac kaže da beba čuje i u maminom stomaku pa se ne može reći da dolazi na svet kao "tabula raza", neka iskustva donosi sa sobom na svet rađanjem.

- Ipak, u prvoj godini života zbiva se ogromna promena, govor se razvija kroz faze koje su međusobno povezane, tako da prethodna uslovljava narednu. Tu je najpre faza osnovnih bioloških šumova koja traje od rođenja do osme nedelje, tj. do drugog meseca. U tom periodu beba reaguje na šumove, obraća pažnju na govor, počinje da se osmehuje, pažljivo posmatra lice majke i njen glas razlikuje od ostalih - kaže naša sagovornica.

Ako sve ide po planu, odnosno dete ne odudara od zadatih normi, sledi faza gukanja, koja počinje u osmoj i traje sve do 20. nedelje. Beba se smeje, guče, reaguje na osobu koja govori, prepoznaje osobe iz najbližeg okruženja. Posle toga dolazi glasovna igra koja traje od 16. do 20, pa čak i 30. nedelje. Dete počinje da se igra, glasovima reaguje na govor odraslih, obraća pažnju na muziku.

- U daljem razvoju sledi faza brbljanja koja traje od šestog do devetog meseca. Beba brblja i sama, ali mnogo više kada je u društvu, pogledom prati pomeranje predmeta, prilikom brbljanja pojavljuju se samoglasnici, počinje da se služi sa "pa-pa" i "taši-taši", ali i počinje da reaguje na "ne". I baš tada, u periodu između 10. i 12. meseca najčešće će se javiti prva reč - priča dalje logoped.

Privatna arhiva

Tanja Lukovac

Strpljenje i trud

Kada uočimo da mališani imaju poteškoće sa govorom, potrebno je neodložno potražiti stručnu pomoć. Ipak, ključnu ulogu imaju roditelji, koji najpre moraju da se pomire sa činjenicom da njihovo dete ima problem, a onda da svu snagu ulože u to da ga zajedničkim snagama reše.
- Roditelj najviše može da pomogne davanjem pravilnog govornog obrasca, stalnim bavljenjem svojim detetom u smislu razvoja govora, pravovremenim obraćanjem logopedu kako bi dobio jasne smernice šta može i na koji način koterapeutski da uradi u kućnim uslovima. Potrebno je da roditelji, na primer, počnu da usporavaju sopstveni govor, skraćuju iskaz kojim se obraćaju detetu, sinhronizuju izgovoreno sa onim što je dete videlo (ukoliko progovara to mu je od osobitog značaja), često ponavlja ono što želimo da pravilno nauči.

Iako smo došli do prve smislene reči, tu se razvoj govora ne zaustavlja, upozorava Tanja Lukovac. Potrebno je i dalje pratiti napredak deteta.

- Kada napune godinu dana deca su već naučila mnogo o tome kako odrasli upotrebljavaju glasove za izražavanje razlika u značenju, ali njihova sopstvena sposobnost da obrazuju te glasove unekoliko zaostaje. Sa 18 meseci nauče da izgovaraju svoje prve fraze, a sa dve već grade svoje prve rečenice. Sa dve i po godine bi trebalo da koriste tročlani iskaz koji je razumljiv za širu socijalnu sredinu, a ne samo za roditelje.

Kada navrše tri godine, mališani grade i složene rečenične konstrukcije, ali imaju prava da govor odstupa od norme (naravno ne svih i ne u svim uzrastima). Slušajući pravilan govorni model iz svoje sredine oni postepeno koriguju i svoje govorne glasove.

- Već sa pet i po godina dete bi trebalo pravilno da izgovara sve glasove govorno-jezičkog sistema srpskog govornog područja - zaključuje Tanja Lukovac.