Dijagnoza nacije - depresija i histerija
Psihotearapeut Zoran Đurić smatra da se srpska nacija nalazi u zabranjivajućem psihičkom stanju koje se kreće od depresije do histerije, koje je najčešće uzrokovano lošim egsitancijalnim uslovima života.
U kratkom intervjuu za "Vesti" Đurić kaže i sledeće:
Srpski političari objavljuju da smo izašli iz krize, a mi živimo sve gore. Da li je to dijagnoza za vlast ili za narod?
- Ne izlazimo iz krize, aktuelna vlast za to ima sigurno pokazatelje, ali su oni u magli, iza zavese. Ljudi i dalje nemaju posla, mnogi žive na ivici egzistencije. Izlaz iz krize je obećanje, a meni to liči na ono "obećanje, ludom radovanje".
Srbi provode pet sati ispred televizora, najviše u Evropi. Šta to govori?
- Znači da ljudi nemaju drugog posla ili, bolje reći, pravog posla. Da su umorni, gladni i nervozni posle radnog dana, na pamet im ne bi palo da upale televizor. Ljudi su depresivni i spas traže u slikama, kao frustirane domaćice u petparačkim romanima.
Dok Grci dižu zemlju na noge, mi ćutimo kad nam MMF saopšti da postajemo visoko zaduženi.
- Grci objektivno doživljavaju sve što ih je snašlo i tako reaguju, a mi kao da smo u transu. Psihičko stanje i nacije i političara je vrlo zabrinjavajuće, ide od depresije do histerije.
Kako pomoći dužnom čoveku koji je u lošem psihičkom stanju?
- Teško. Lek bi bio da mu se pomogne da ispliva iz dugova, da dobije finansijsku injekciju. Ali, to je fikcija za većinu prosečnih građana Srbije koji su se uvalili u dugove do guše.
Miloš Obrenović je govorio: "Kad narod ćuti, spuštaj porezu". Ima li to veze s istinom?
- To je bio pokazatelj raspoloženja naroda, ali u nekom drugom vremenu. Silom prilika, Srbi su naučili drugačije da ćute. Njihovo ćutanje danas ništa ne znači. Kada bi digli glas, ućutkivali su ih suzavcem, tenkovima i bombama. Da je Miloš imao takva sredstva, ni njemu ne bi na pamet padalo da smanji porez.
Kakva je mentalna slika prosečnog građanina Srbije posle 10 godina demokratije?
- Ukratko, strepnja i beznađe su naše mentalne slike. Unutar rama je golo meso, tranžirano noževima sudbine, gubitkom posla, novca, porodice, prijatelja... Srbi mentalno nisu zdravi jer zdrav čovek ima na desetine planova i želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi. Situacija u Srbiji nije nimalo vesela, čini mi se da se Srbi danas ne vesele čak i dok pevaju.
