Šlog kosi i staro i mlado
Legnete zdravi, budite se u bolničkoj postelji. Nakon šoka shvatate da gledate kroz maglu i da vam je oduzeta jedna strana tela. Konstatujete da teško izgovarate reči. Da, doživeli ste moždani udar.
Doskora je šlog bila boljka koju su povezivali sa ljudima u sedmoj deceniji života. Nažalost, brojke govore da je prag godina kod ljudi koji mogu da dožive moždani udar sve niži. Od njega stradaju mladići devojke u tridesetim godinama.
Rizične grupe
* gojazne osobe
* fizički neaktivni ljudi
* alkoholičari
* narkomani
* pušači
Smatra se da zbog stresnog i nezdravog života u 21. veku šlog najviše pogađa osobe nakon 40. godine. Simptomi koji mogu da nagoveste moždani udar često ne budu primećeni ili se za njih opet okrivi stres i manjak sna. Kada bolest uzme maha nastaje trnjenje ruku, otežan govor i kretanje, prolazni gubitak vida na jedno oko.
Moždani udari najviše vrebaju na toploti. Velike temperaturne razlike utiču na krvne sudove, koji se šire i skupljaju. Ako postoji oštećenje a da to čovek ne zna, krvni sud može da pukne i izazove ovu dijagnoza koja može da se završi fatalno.
Do moždanog udara dolazi kad je smanjeno snabdevanje krvi do mozga, ili je zbog nekog razloga prekinuto. Tada za nekoliko minuta moždane ćelije počinju da umiru. Šlog mogu da izazovu začepljenja u arterijama, pucanje krvnog suda ili privremeni prekid krvotoka u mozak.
Vreme je od životne važnosti kada se neko šlogira. Što pre se toj osobi pruži medicinska pomoć, to je veća verovatnoća da će posledice biti manje.
Žene zaštićenije
Afroamerikanci su podložniji šlogu pa imaju veći rizik od moždanog udara nego ljudi drugih rasa. Muškarci su takođe skloniji ovoj dijagnozi. Ako šlog napadne žene, to je najčešće nakon njihove 60. godine. Pojedine svetske studije tvrde da hormonska terapija koja uključuje estrogen nakon mnogo godina može da izazove kobne posledice.
