Zbog čega su neki karcinomi zloćudniji od drugih?
Značajno naučno istraživanje pokazalo je zašto su neki karcinomi smrtonosniji od drugih uprkos tome što se čini da su identični, prenosi BBC. To otkriće otvoriće put preciznijem određivanju terapije za svakog pojedinačnog pacijenta.
Naučnici sa Instituta "Frensis Krik" razvili su način za analizu razvoja svakog pojedinačnog tumora kako bi predvideli njegovo buduće ponašanje.
Istraživanje raka bubrega pokazalo je da su kod nekih pacijenata tumori zloćudniji, dok drugi nikada ne postanu agresivni i možda im ni ne treba lečenje, već samo praćenje.
- Mi zaista nemamo alate za razlikovanje karcinoma koje treba lečiti i onih koje treba pratiti - kaže naučnica Samra Turajlić.
Jedan karcinom može brzo da usmrti pacijenta, dok drugi pacijent, uz naizgled isti takav rak, može da živi decenijama nakon početka lečenja, što predstavlja neizvesnost i za pacijenta i za onkologa.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Cell, analiziralo je rak bubrega kod sto pacijenata. Naučni tim je sproveo genetička istraživanja kako bi analizirao istoriju svakog raka, slično utvrđivanju očinstva samo mnogo kompleksnije.
Sa rastom i razvojem, karcinomi sve više mutiraju. Različiti delovi tih tumora počinju da mutiraju na različite načine. Naučnici su uzimali brojne uzorke različitih delova karcinoma i potom proučavali koliko su ti delovi slični. To im je omogućilo da sastave svojevrsnu evolucionu istoriju svakog tumora.
- To, takođe, može da nam pokaže kojim putem će se razvijati tumor - kaže Turajlić.
Na temelju rezultata istraživanja, naučnici su podelili karcinome bubrega u tri kategorije: veoma zloćudne od početka, prelazne i relativno dobroćudne.
Kod najzloćudnijih oblika zabeležene su raširene i brze mutacije, a karcinomi su rasli toliko brzo da su se verovatno proširili telom i pre nego što su otkriveni. U tim slučajevima, operacija kojom se otklanja primarni tumor može da odloži upotrebu lekova koji bi mogli da uspore napredovanje bolesti, napominju naučnici.
"Najdobroćudniji" oblici karcinoma ponašali su se suprotno. Postojala je velika verovatnoća za njihov toliko spori rast da nikada ne bi predstavljali problem za pacijenta, pa ih je samo potrebno pratiti, kažu naučnici.
Prelazni oblici su imali izgleda da se u početku prošire na još samo jednu lokaciju u telu, i u tom slučaju bi bilo prihvatljivo njihovo operativno lečenje.
Doktorka Turajlić kaže da naučni tim nema sumnji da su rezultati istraživanja primenljivi i na druge vrste karcinoma.
Istraživanje je pokazalo i da su se najranije mutacije u karcinomu događale i do 50 godina pre otkrivanja raka bubrega.
Direktor organizacije "Cancer Research UK" Harpal Kumar kaže da je ovo istraživanje prelomno, pošto su lekari godinama suočeni sa situacijom u kojoj naizgled iste dijagnoze kod pacijenata imaju potpuno različite ishode.
- To je veoma značajno zbog toga što ćemo, nadam se, moći da predvidimo kojim putem će rak ići kod svakog pojedinačnog pacijenta, a to će nas dovesti do lečenja prilagođenog pojedinačnim potrebama - zaključio je on.
