Kada se organizam pobuni: Sve što niste znali o autoimunim bolestima
Kada organizam ne prepoznaje sopstvene ćelije, počinje da ih napada kao neprijatelja i tada dolazi do bolesti koje se podvode pod jednim nazivom – autoimune. Dakle, ovako gubljenje tolerancije organizma na sopstvena antitela će prouzrokovati da se osobe suoče sa raznovrsnim bolestima od kožnih pa sve do pojedinačnih organa.
Broj bolesti izazvanih na ovakav način je ogroman (tvrdi se da postoji čak osamdeset vrsta autoimunih bolesti), ali mi ćemo pokušati da ih razvrstamo, kako bi uvid bio koliko toliko omogućen.
Najčešće autoimune bolesti su: viltiligo, psorijaza, inflamatorna bolest creva, zapaljene štitne žlezde (tzv. Hašimoto bolest), preaktivna štitna žlezda (tzv. Gravesova bolest), celijakija, reumatoidni artritis, reaktivni artritis, perniciozna anemija, skleroderma, sistemski eritemski lupus, dijabetes tipa 1, i druge.
Pročitajte još:
* Svi smo u opasnosti: Svetu preti užasna epidemija dijabetesa
Autoimune bolesti najčešće pogađaju žene iako oba pola su podložna ovim obolenjima. Istraživanja su pokazala da se tri puta češće kod žena pojavljuju autoimmune bolesti.
Uzroci bolesti
Pre svega, ka poboljšanju zdravstvenog stanja potrebno je razumevanje i kontrolisanje uzroka autoimunih bolesti. Tačan uzrok ovih bolesti je i danas nepoznat, a čak pojedinosti koje vode ka njima se teško otrivaju. Za nastanak autoimune bolesti najviše se sumnja na: viruse, bakterije, parasite i gljivice, otrove iz hrane i okoline, genetska predispoziciuja, nuspojave lekova, sindrom propustivih creva, narušen balans crevne flore, stres, razni alergeni, loša ishrana (sa malo vitamin i vlakana).
Mnoge od njih imaju slične simptome, pa ih je teško dijagnostifikovati. Često dolazi i do sindrom preklapanja. Naime, ovaj sindrom je kada osoba pati od autoimune bolesti tada može da dođe do dobijanja još neke autoimune bolesti. Veći je rizik, dakle, da osoba koja ima neki autoimunu bolest oboli od još neke (propratne) autoimune bolesti. Na primer, osobe sa Hašimoto bolešću mogu da imaju pernicioznu anemiju. Rizik je dakle, veće od obične neobolele populacije.
Autoimune bolesti obično vаrirаju između periodа remisije (kad se ispoljava mаlo ili skoro nimаlo simptomа) i kad nastupi pogoršаnje simptomа. Sadašnje terapije koje lekari propisuju se svode nа olаkšаvаnje simptomа, jer ne postoji određena terаpijа koja može u potpunosti da ih savlada.
Simptomi
Zbog velikog broja i rаzličitih vrstа аutoimunih bolesti, simptomi veoma vаrirаju u svom ispoljavanju. Međutim, simptomi autoimunih bolesti su najčešće: umor, mаlаksаlost i celokupna slabost, groznica. Simptomi se najčešće pogoršаvaju kako bolest duže traje. Autoimune bolesti utiču nа mnoge delove telа, pošto su većana za tkiva i organe u organizmu.
Simptomi su najčešće povezani za: zglobove, mišiće, vezivno tkivo, žlezde (najčešće, endokrilne), kožu, crvenа krvnа zrncа, krvne sudove. pored toga, veoma česti simptomi su: insomnija, gubitak kose, variranje telesne težine, problem sa koncetracijom i fokusom, problemi sa digestivnim traktom, teško podnošenje telesne oscilacije.
Ishrana
Kod autoimunih bolesti treba posebno obratiti pažnju na zdravu iskranu, kako bi organizam što više bio u baznom stanju. Konzumirajte voće i povrće, biljne čajeve, prirodne začine, semenke i inegralne žitarice, hladno ceđenja devičanska ulja. Izbacite iz ishrane upotrebu gluten (ukinite namirnice koje ih sadrže). Čak na mnoge pojedince može uticati konzumecije soje i kikirikija, i neki orašasti plodovi. Upotreba mleka u ishrani, takođe, može stvara potblem u organizmu zbog svojih belančevina.
Najćešći testovi koji se koriste za otkrivanje ovih autoimunih bolesti su: test antitela, test svih krvnih zrnaca, test C-reaktivnog proteina, antinuklearni test antitela, test nivoa sedimentacije eritrocita. Takođe, ne treba da zaboravite da uradite i test intolerancije na hranu, jer često određene namirnice mogu izazvati mnoge poremećaje u organizmu.
