Medicina pred ozbiljnim problemom: Bakterije jače od antibiotika
Antibiotska rezistencija ili "kraj moderne medicine", kako je neki stručnjaci nazivaju, mogla bi u potpunosti da promeni način na koji funkcioniše savremena medicina, piše Bi-Bi-Si, a prenosi B92.
- Svet se kreće ka post-antibiotskoj eri, u kojoj će infekcije opet ubijati ljude - rekla je generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije na skupu Ujedinjenih nacija u aprilu prošle godine.
Margaret Čan je želela da upozori na jednu od najvećih pretnji današnjice - izuzetno veliki broj infekcija protiv kojih postojeći tretmani antibioticima nemaju nikakve šanse. Štaviše, problem je toliko veliki, da bi uskoro moglo da se dogodi da nijedan antibiotik ne bude delotvoran.
Pročitajte još:
* Nevidljiva invazija: Kako superbakterije osvajaju bolnice i prete životima miliona ljudi?
- Zamislite da se vratimo u vreme u kojem bi čak i najmanja povreda, poput obične posekotine, mogla da dovede do smrtnog ishoda. Upravo do toga bi mogla da dovede otpornost na antibiotike - kaže doktor Dejvid Vajs, direktor Centra za antibiotsku rezistenciju na Emori Univerzitetu.
Šta je uopšte antibiotska rezistencija? Zamislite da ste se zarazili stafilokokom. Ova bakterija u prošlosti se lako tretirala penicilinom. Ali, danas postoje velike šanse da ste zaraženi jednim od sojeva otpornih na dejstvo antibiotika (MRSA), koji čine čak 90 odsto svih stafilokoka. Kada ljudi koriste antibiotike u borbi protiv bakterija, bakterije ponekad na njih odgovaraju spontanom mutacijom svojih gena, zahvaljujući čemu antibiotici ne mogu da ih ubiju.
A što češće koristimo antibiotike, to više rastu šanse da će bakterije razviti otpornost. Prema procenama stručnjaka, antibiotska otpornost uzrok je oko 23.000 smrtnih slučajeva samo na teritoriji SAD. Infekcija bakterijom Clostridium difficile
otpornom na antibiotike pogodi oko 500.000 ljudi, što godišnje dovede do 15.000 smrtnih slučajeva. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se u svetu oko 480.000 ljudi godišnje inficira bakterijama tuberkuloze otpornim na antibiotike, a slučajevi otpornosti na antibiotike zabeleženi su i u slučajevima infekcije HIV-om, gonorejom, malarijom, ešerihijom koli, kao i kod različitih tipova infekcija urinarnog trakta 堠Ukoliko ne budemo uspeli da rešimo problem, do 2050. godine bi antibiotska rezistentnost mogla da odnese 10 miliona života godišnje.
Ugrožena i poljoprivreda
Kada bolnice i lekari budu uspeli da uspostave kontrolu nad upotrebom antibiotika, na red dolazi i ograničenje upotrebe ovih vrsta lekova u sferi poljoprivrede. Trenutno se testiraju i neke netradicionalne metode, poput dijagnostičkih testova kojima je moguće otkriti prisustvo otpornih sojeva bakterija. Jedno od rešenja mogla bi da bude i proizvodnja novih vrsta antibiotika, ali su male šanse da se to dogodi, s obzirom na to da zbog neisplativosti već 30 godina nijedan novi lek iz te grupe nije ugledao svetlost dana.
Izazov za lidere
Prošle godine Ujedinjene nacije su se obratile Generalnoj skupštini u vezi sa antibiotskom rezistencijom. To je tek četvrti put u istoriji da se tamo raspravljalo o jednom zdravstvenom problemu. U maju ove godine, lideri G20 potpisali su deklaraciju o globalnom zdravlju koja uključuje borbu protiv rezistencije na antibiotike. Reč je, dakle, o velikom izazovu kojim će svetski lideri morati ozbiljno da se pozabave.
