Ignorisanje, oruđe dobra ili zla
Često se kaže da ne postoji veća kazna za zlu osobu od one kada je ignorišeš. Ovaj mali čin je nešto što je urođeno kod svake osobe.
Radnja koja se ne uči, već je u ljudskoj krvi od davnina. Godinama se vodi polemika da li je potpuna nezainteresovanost za nekog ili nešto na strani dobra ili zla. Mišljenja su oprečna. Oni najmudriji savetuju da čovek u svemu treba da pronađe zlatnu sredinu, ali da li je to baš tako jednostavno.
Kada od malih nogu dete plače u nadi da će izmoliti slatkiš, psiholozi tvrde da ga treba ignorisati dok ne prođe napad besa, jer samo tako će naučiti lekciju. Pojedine mame, pak, kažu da je batina iz raja izašla u takvim situacijama.
U ovakvim slučajevima ignorisanje se stavlja na kantar kao dobar teg koji će svakako pomoći. U tinejdžerskom dobu ljudi se susreću sa bolnom stranom nezainteresovanosti. Nju skupo plaćaju ocenama, ukorima roditelja i njihovim arsenalom pretnji da će, ako tako nastave, završiti kao propalice.
Ljubavi nikad dosta
Poslovice često mogu da budu smernice koju su preci ostavili budućim naraštajima. Jedna od njih kaže da nikad ne treba ignorisati osobe koje vas vole, brinu o vama i kojima nedostajete. Jer jednog dana trgnućete se iz sna i shvatiti da ste izgubili mesec dok ste brojali zvezde. Iskoristite svaki trenutak da im pokažete da ih volite.
Tada ravnodušnost postaje teg koji vuče na zlo. Na fakultetu devojke otkrivaju da prividno ignorisanje može da ima i prednosti. Ne kaže se badava da muškarci uvek jure ono što im je nedostižno, pa dame igrajući na kartu "ledene kraljice" često osvajaju muška srca. Dobro opet prevagne. U bračnom životu čovek se susreće sa možda najbolnijim svetlom ovog čina.
Ignorisanje partnera se uglavnom završava na sudu, gde se potpisuju papiri za razvod ili, pak, jedan od supružnika ostaje duboko nesrećan sa burmom na ruci. I dok su ljudi tokom godina u stalnom raskolu između toga kako i kada da isključe osećanja i upotrebe ignorisanje, pojedini veliki umovi su nesebično podelili svoje viđenje ovog čina.
Kanadski pisac Robert Dž. Sojer kaže da je umeće naučiti da ne vidiš nebitne stvari ili ljude i da je to pravi put ka unutrašnjem spokoju.
Jaki praštaju
Možda i najpoznatiju definiciju nezainteresovanost je dao tvorac teorije relativiteta Albert Ajnštajn. Ovaj genije je tvrdio da slabići pribegavaju osveti. Jaki opraštaju, a inteligentni ignorišu sve što ih povredi.
Za pisca Paola Koelja nezainteresovanost je rabota iz pakla.
- Svaki dar od boga koji naiđe na ignorisanje okoline postaje večno prokletstvo.
Bilo da želite u životu da ignorište nekog ili nešto ili vam takva osećanja ne trebaju, treba imati u vidu da nije sve crno ili belo. Svaka misao ili reč koja se izgovori ili prećuti, može da bude dobra ili zla, samo je pitanje vaših namera.
