Bolest koja ne boli, a ubija
Procenjuje se da u Srbiji od šećerne bolesti boluje 10 odsto stanovništva, što je više od 600.000 ljudi, a dobrom prevencijom moguće je smanjiti rizik od dobijanja dijabetesa za 58 odsto.
Savetovališta za dijabetes ponovo su vraćena u domove zdravlja i do sada je otvoreno 34 od ukupno 40 planiranih, saopšteno je na skupu "Savetovalište za dijabetes-realnost i potencijal" koji je organizovan u Domu zdravlja Zemun.
Predsednik Komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti prof. Nebojša Lalić naglasio je da u Srbiji ne postoji nacionalni registar te bolesti, i da je u toku njegovo formiranje.
On je dodao da se bolest obično slučajno otkrije, jer "šećerna bolest ne boli", kao i da su savetovališta od velikog značaja kako za obolele pacijente, tako i za osobe u riziku (imaju u porodici obolele od dijabetesa, gojazni su).
Zakasnela dijagnoza i loše kontrolisan šećer ukrvi uzrokuje ozbiljne komplikacije - slepilo, problemi sa krvnim sudovima, bubrezima, amputacije, pa je lečenje posledica mnogo teže za obolelog.
Uloga savetovališta za dijabetes je značajna u prevenciji, ranom otkrivanju, dobroj kontroli i sprečavanju razvoja komplikacija te hronične bolesti. U savetovalištima pacijenti mogu da dobiju sve informacije o bolesti i terapiji, kao i pravovremenu negu i savete.
- Samokontrola je osnova i u tom smislu nam je potrebno više tračica za merenje šećera u krvi, kao i savremena terapija - ističe potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije Stela Prgomelja i dodaje da mnogi pacijenti ne znaju da je kašika kašika brašna za dijabetičare isto što i kašika šećera, pa se dešava da izbegavaju slatkiše, ali da testenine i hleb jedu u velikim količinama.