Preti epidemija malih boginja
Male boginje (morbile), rubeola i zauške, bolesti koje se već više godina ne javljaju u Srbiji, ponovo prete da izazovu epidemije. Posle priče o štetnosti vakcina protiv svinjskog gripa sve manje roditelja vodi decu na vakcinisanje. S druge strane, epidemije ovih zaraznih bolesti već su registrovane u svetu, ali i u susednim državama, upozoravaju stručnjaci.
Simptomi
|
Obavezna vakcinacija dece od rođenja do kraja osnovne škole, prema takozvanom kalendaru obavezne imunizacije, maltene je iskorenila ove bolesti. Međutim, mnogi roditelji odbijaju da vakcinišu decu što može da izazove epidemije sa nesagledivim posledicama.
"Nažalost, ove zarazne bolesti mogu ponovo da se pojave kod nas, zato što imamo sve manje vakcinisane školske dece. To su bolesti kojih nije bilo gotovo desetak godina. Morbila, odnosno malih boginja, praktično nije ni bilo. Sada se ponovo pojavio slučaj u Beogradu koji nije uvezen iz inostranstva", objašnjava dr Predrag Kon, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Beograd.
"U prilog tome ide i trenutna situacija u našoj zemlji. Revakcinacija za MMR vakcinu (protiv malih boginja, rubeole i zaušaka) u školskom uzrastu iznosi 88 odsto, a čim padne ispod 95 odsto, onda se tokom godina nakupi broj osetljivih. Kad se pojavi virus, njegovo širenje je mnogo brže i tada nema teoretske mogućnosti da ne dođe do epidemije", ističe Kon.
Dr Goranka Lončarević, šef imunizacije u Institutu „Batut“, kaže da je zbog toga u Srbiji, a pogotovu zbog pojave morbila, naložena mera pooštrenog epidemiološkog nadzora. Poslednji podaci govore da su tokom prošle nedelje prijavljeni slučajevi morbila u Beogradu, Nišu i Kikindi.
