Vreme je za koprivu!
Ovo je period kada skoro na svakom koraku raste kopriva. Dok je za mnoge ova biljka obični korov, bečki zdravstveni stručnjak Hademar Bankhofer zastupa mišljenje da koprivu treba jesti što je moguće češće.
Bogata vitaminom C i kalcijumom
Mlada, mekana kopriva sadrži znatnu količinu zelenog pigmenta hlorofila koji ćelije održava mladim i povoljno utiče na naše mentalno zdravlje. Kopiva sadrži i lignane, karotinoid, dosta vitamina, mineralnih materija i oligoelemenata.
Kada su u pitanju mineralne materije Bankhofer posebno ističe bogatost koprive kalcijumom koji je dobar za kosu, nokte, kožu i kosti. Listovi koprive su posebno bogati ovom mineralnom materijom. "Što se tiče vitamina C, listovi koprive ga sadrže šest puta više u odnosu na listove spanaća", kaže ovaj bečki stručnjak.
Važno je, međutim, da koprivu berete u netaknutoj prirodi, u sopstvenoj bašti, ili da je kupujete kod proverenog prodavca na pijaci. Koprivu koja raste pored puta ili u blizini nekih industrijskih postrojenja nikako ne treba brati, jer može da sadrži otrovne materije i da naškodi zdravlju.
Saveti za pripremu koprive
Od listova koprive možete napraviti pire, a priprema se na potpuno isti način kao onaj od spanaća. Mlade, mekane listove koprive operite vrućom vodom, ostavite da kratko prokuvaju u vodi, iseckajte na sitne komade, sipajte u blender i dodajte beli luk i malo maslinovog ulja. Sve dobro umutite kako biste dobili gust sos koji posle možete preliti preko špageta ili makarona.
Druga mogućnost je da vrhove koprive iseckate na sitne komade i dodate u supu od povrća, gde će samo kratko da se kuvaju.
Čaj od sveže koprive pospešuje rad bubrega i čisti mokraćne kanale. Listove koprive operite dobro i iseckajte na sitne komade. Sipajte u šolju dve pune kafene kašike iseckanih listova koprive i prelijte ih jednom šoljom ključale vode. Poklopite šolju i ostavite dva minuta da stoji. Posle toga procedite i bez šećera polako popijte.
