Naučnici tvrde: Pojavu depresije ne uzrokuju geni
Najnovije naučno istraživanje pokazalo je da na ovo zdravstveno stanje najviše utiče životno okruženje.
Eksperimenti sprovedeni na laboratorijskim miševima pokazali su da je kod velikog broja jedinki, predodređenih za borbu sa depresijom, zabeleženo bolje zdravstveno stanje nakon podvrgavanja mišjem ekvivalentu psihoterapiji.
Naučnici su ustanovili da postoje dve različite vrste depresije, a novo otkriće u budućnosti bi moglo da utiče na nastanak boljih tretmana protiv depresije u okviru psihoterapije, navode stručnjaci sa Medicinskog fakulteta "Fajnberg" Nortvestern univerziteta u Čikagu.
Ovo istraživanje bi moglo da bude od velike koristi osobama koje smatraju da su rođene sa predispozicijama za nastanak depresije na osnovu zabeleženih slučajeva u porodičnoj istoriji.
Naučnici su tokom istraživanja pokušali da utvrde može li psihoterapija na bilo koji način da pomogne depresivnim miševima. Oni su životinje premestili u veće kaveze, ispunjene velikim igračkama, koji su na kraju ličili na "mišji Diznilend". Posle mesec dana ustanovljeno je da je nova sredina dramatično ublažila depresivno ponašanje miševa, piše "Independent".
Ova grupa, zajedno sa kontrolnom grupom, zatim je podvrgnuta novom testu. Miševi su stavljeni u akvarijum napunjen vodom i praćena je njihova reakcija. Miševi iz prve grupe mirno su plutali po vodi, dok su miševi iz kontrolne grupe ispoljavali znake očaja - energično su plivali po akvarijumu, neprestano tražeći izlaz. Posle naknadno prouzrokovanog stresa, biomarkeri u krvi uznemirenih miševa popeli su se sa nivoa karakterističnih za odsustvo depresije na nivoe prisutne kod genetski depresivnih miševa.
Naučnici će daljim eksperimentima pokušati da otkriju da li su zapravo biomarkeri glavni uzrok promena u ponašanju miševa koje se javlja kao odgovor na izmene u okruženju.
