Mađarske mumije kriju tajnu za lečenje raka?
Mađarska mumija iz 18. veka trebalo bi da dokaže da genetske predispozicije za rak debelog creva nisu rezultat modernog načina života i ishrane, tvrde naučnici.
Ako njihova teza bude potvrđena, to će dati sasvim drugačiji ugao gledanja na debatu o tome koliko prerađena hrana, neaktivnost i drugi faktori utiču na pojavu te bolesti.
Istraživači su započeli studiju nakon što je otkriveno da su neke od mađarskih mumija bolovale od tuberkuloze.
- Kolorektalni kancer je među najopasnijim bolestima modernog doba - kaže Rina Rozin Arbersfeld sa Univerziteta u Tel Avivu, koja je učestvovala u istraživanju objavljenom u stručnom časopisu Plos One.
- Želeli smo da otkrijemo da li su ljudi u prošlosti nosili APC mutaciju, koliko je bila prisutna i da li je reč o istoj mutaciji kakvu poznajemo danas. Drugim rečima, želeli smo da saznamo da li je povećanje broja obolelih od raka debelog creva posledica promene načina života čoveka - kaže on.
Mutacija APC gena je vrlo učestala pojava i povezana je sa razvojem kolorektalnog karcinoma.
- Prema dosadašnjim saznanjima genetska karakterizacija mutacije povezane sa kolorektalnim kancerom kod drevnih ostataka tela još nije opisana u stručnoj literaturi - stoji u istraživanju.
Istraživanje je pokazalo da je genetska predispozicija za kancer postojala i u preindustrijskoj eri.
- Gojaznost, fizička neaktivnost i ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom, povećana konzumacija alkohola i pušenje na duge staze predstavljaju specifične faktore rizika za kolorektalni kancer. Međutim, oni su bili manje učestali, ili čak nepostojeći u preindustrijskoj Mađarskoj 18. veka. Za sada smo pronašli samo jednu mutaciju povezanu s kancerom kod mađarskih mumija, pa nam je potrebno mnogo više dokaza kako bismo došli do značajnijih zaključaka - kaže Rozin Arbersfeld.
