U Srbiji 70.000 obolelih od celijaklije
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 70.000 ljudi obolelih od celijakije, koja je doživotno, autoimuno i sistemsko oboljenje čiji je uzrok unošenje glutena, odnosno belančevina pšenice, ječma, raži i zobi u organizam.
Posledice su teška oštećenja ne samo probavnih, već i drugih organa i ukoliko se ovo oboljenje na vreme ne prepozna, ugrožen je i život obolelog. Celijakija se pojavljuje kod ljudi koji su genetski skloni ovom oboljenju, ali može se javiti kao posledica infekcija ili stresa.
|
|
Svetski dan obolelih od celijakije biće obeležen u nedelju, od 11 do 14 sati, na Zemunskom keju. Tokom manifestacije osobe sa intolerancijom na gluten moći će da se konsultuju sa lekarima, dijetetičarima i ostalim stručnjacima o tome kako najlakše da se suoče sa ovim oboljenjem.
Oboleli od celijakije, koja se ispoljava osetljivošću na protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, ovsu i raži i dalje se u našoj zemlji suočavaju sa velikim problemom u ishrani, jer se u svakom hlebu ili proizvodima od pšenice nalazi gluten.
Ovaj podatak zagorčava život obolelih od celijakije, jer gluten sadrže gotovo svi proizvodi kod kojih i ne očekuju da ih sadrže, pa ih tako, pored hleba, ima i u lekovima, pasti za zube, začinima, kozmetičkim preparatima, piću, kafi…
Od celijakije oboljevaju i deca i odrasli i oni su, uslovno rečeno, zdrave osobe, ali pod uslovom da uvek budu sigurni da ono što jedu ne sadrži gluten. Jedina efikasna terapija sastoji se od kompletnog suzdržavanja od namirnica koje ga sadrže.
U mnogim zemljama Evrope u prodavnicama se mogu naći razni industrijski proizvodi na kojima je jasno naznačeno da ne sadrže gluten, a kontrola tih proizvoda je veoma stroga.
U najvećem broju naših proizvoda u deklaraciji nije naznačeno da sadrže gluten, čime se oboleli dovode u opasnost da zbog nepridržavanja dijete dolazi do pogoršanja njihove bolesti što može dovesti do teških posledica po zdravlje kao što su anemija, karcinom, oboljenje štitne žlezde, dijebetes, kožne, nervne bolesti…
Obolelima od celijakije dozvoljeno da jedu voće, povrće i meso, dok su im namirnice poput hleba, peciva, keksa i kolača, makarona i rezanaca strogo zabranjene i mogu da ih koriste samo pod uslovom da su napravljene od brašna bez glutena.
Međutim, takvi proizvodi su na našem tržištu retki i prilično skupi, ali je veliko olakšanje što pacijenti oboleli od celijakije mesečno dobijaju po pet kilograma brašna bez glutena koje se nalazi na listi pozitivnih lekova.
Predsednica Udruženja Srbije za celijakiju Vesna Pavkov objašnjava da, iako na tržištu postoje i domaći proizvodi koji ne sadrže gluten, oboleli od celijakije nemaju poverenja u te proizvode jer ih niko ne kontroliše.
Ona ukazuje da proizvođači često koriste skrob pšenice koji se može naći čak i u jogurtu i zbog toga su pacijenti veoma oprezni prilikom kupovine domaćih proizvoda, jer hrana za njih predstavlja vrstu leka.
"Jedina garancija da oboleli jedu bezbednu hranu jeste međunarodno priznat znak prešarane pšenice za koji smo mi dobili podršku i od Privredne komore Srbije", kaže Pavkova.
Ona kaže da taj znak sada mogu da dobiju i domaći proizvođači koji žele da proizvode bezglutensku hranu i lekove, ali pod uslovom da otvore potpuno odvojene proizvodne trake koje bi se stalno kontrolisale od strane ekspertskih komisija.
