Biljkama spasava živote

Ivan Đorđiev je završio fakultet atomistike u Vinči, koji je tada bio u nadležnosti Mašinskog fakulteta u Novom Sadu. Pošto se od detinjstva interesovao za biljke i njihova lekovita svojstva, u Skoplju je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu, a potom magistrirao u Ljubljani na ekstrakciji lekovitog bilja.

FI Inter-Evrogeneks

Ovde se pravi "varumin"

Beg od motike

- Rođen sam u Novom Selu kod Strumice, na jugu Makedonije, 19. marta 1954. godine kao treće, najmlađe dete od oca Cvetana i majke Velike. Brat mi se zove Đorđe, a sestra Bistra. Dok sam pohađao osnovnu školu u Novom Selu, fudbal me, za razliku od druge dece, nimalo nije interesovao. Ma, nisam voleo ni fiskulturu.

Interesovala me je samo priroda, a ponajviše biljni svet. Pošto sam se rodio i živeo na selu bilo je normalno da pomažem roditeljima oko poljoprivrednih radova, ali sam to nevoljno činio. Hvatao sam krivine kad god sam mogao. Motika me nije zanimala. Moji su gajili duvan, paprike, pirinač... Recimo, u vreme berbe duvana, čim bi ogrejalo sunce, ja bih rekao: "Meni je dosta", a ako bi me roditelji naterali da i dalje radim, ja bih bacio košulju u reku i tu bi bio kraj priče. Kad bi se trebio pirinač, ja sam se trudio da dokažem da sam alergičan na  "pijavice" kojih ima puno u pirinču.

- U Kavadarcima sam pohađao srednju školu za hidromelioraciju sa energetikom. To odeljenje je kasnije ukinuto. U Kavadarcima sam živeo potpuno sam, prvo u internatu, a potom pod kirijom. I u srednjoj školi sam bio nemirnog duha, pravi đavo. Sećam se, bio je jedan profesor, zvao se Pirus, koji je po duši bio mnogo dobar čovek, ali je uvek davao slabe ocene. Da bi mu se radi toga osvetili, jednom smo podavili sve patke u školi, uredili ih, ispekli i pojeli. Patke su bile toliko matore da smo ih jedva sažvakali, ali vredelo je, profa je poludeo.

- U mladosti sam se oženio onom pravom, Rumjanom, koja mi je i danas supruga, sekretarica u firmi i desna ruka. Upoznao sam je u Skoplju. Tada sam radio u firmi Agromak, a ona je još studirala. Imao sam dobru platu i pravio se važan. Izvodio sam je u skupe restorane i usput se 
udvarao. To je na kraju upalilo. Pristala je da se uda za mene i danas imamo dvoje odrasle dece, ćerku Živku, koja je dobila ime po svojoj baki sa majčine strane, i sina Cvetana, nazvanog po mome ocu. Oboje su diplomirani farmaceuti i rade u našoj porodičnoj firmi.

FI Inter-Evrogeneks

Magistar Ivan Đorđiev

Čaj za sedu kosu

- Lekovito bilje je počelo da me interesuje pre tridesetak godina. Moj pradeda je bolovao od raka u poodmakloj fazi, pa je mene, kao najmlađeg, uvek slao da mu "uberem lek". On nije bio travar, ali je poznavao puno biljaka i njihova lekovita svojstva. Koristeći biljne čajeve i meleme, 
bolovi su mu prestali, a njemu je bilo znatno bolje. Na kraju je umro od starosti. Tada sam počeo da se bavim travarstvom, sakupljam i proučavam biljaka.

- Nema planine u Makedoniji i bivšoj Jugoslaviji na kojoj nisam bio najmanje pet puta tragajući za biljkama. A kada bih se vratio u svoje Novo Selo, ja bih eksperimentisao, mešao biljke, pravio čajeve i meleme. Njihova delotvorna svojstva isprobavao sam na sebi, majci, rodbini, komšijama i prijateljima. Moja majka je još kao veoma mlada osedela, a kada je počela da pije moje čajeve kosa je odjednom počela da crni. Videvši to, strogo reče mi: "Sine, batali čajeve, više neću da ih pijem, sada izgledam ko vampir, ljudi će misliti da sam počela da se farbam"!

- Nisam samo tumarao po brdima, livadama i dolovima, nego sam obilazio crkve i manastire, sela i bačila, a od sveštenika, seljaka i ovčara slušao i zapisivao njihova iskustva sa lekovitim biljem. Tako sam pronašao biljku koja može da se upotrebljava kao lek protiv zmijskog otrova. Ipak, još ne prodajem ovaj preparat jer su mi gospoda iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak u Beogradu rekli: "Šta ćemo onda da radimo sa konjima".

- U početku sam od lekovitog bilja i trava pravio samo čajeve i meleme, a potom sam nabavio mašine za ekstrakciju."Varumin" je pre desetak godina od Ministarstva zdravlja Makedonije dobio registraciju kao pomoćno lekovito sredstvo, a potom i kao lek. Po njega uglavnom dolaze ljudi u poslednjem stadijumu, oni koji su već otpisani. Srećom, bez obzira na to gde imaju rak, bilo na mozgu, na plućima, jetri, pankreasu, kod svih je delotovoran.

FI Inter-Evrogeneks

Ivan Đorđiev sa ćerkom

Recidiva nema

- Svi oboleli od karcinoma su bledi, sa velikim, tamnim podočnjacima i zamućenim očima, bez apetita. Svega 15-ak minuta nakon uzimanja "varumina", oči se izbistre, nestanu podočnjaci, a za pola sata se vrati prirodna, zdrava boja lica. "Varumin" daje neviđenu energiju, a za sat vremena 
bolesnik već traži da jede, bolje se oseća i bolje diše... Taj proces izlečenja traje od 15 do mesec dana, a još dva tri meseca treba preventivno uzimati "varumin". Recidiva nema, jer je "varumin" napravljen isključivo od biljaka. Mi preporučujemo da se preventivno još godinu do dve u proleće uzima po još jedna bočica.

Samrtnik i rakija

- Najviše mi je ostao u sećanju događaj u grčkom gradiću Kukuš, na samoj granici sa Makedonijom, gde sam lečio jednog dedu, načelnika te grčke provincije. Kada sam stigao u Kukuš i ušao u sobu kuće gde se nalazio bolesnik, ugledao sam sedam-osam generala i maršala. Gledali su me s nepoverenjem. Rekao sam im da jedna stolica mora da ostane prazna za bolesnog dedu i dodao da će on za 15-ak minuta ući u sobu. Oni su me zapanjeno gledali jer deda šest godina nije ustao iz kreveta, pa im nije bilo jasno šta ja to pričam. Rekoh im: "Za 15 minuta ćete ga videti ovde u odelu, a ne u pidžami" i preporučio im da i dedi sipaju čašicu rakije. Dedi sam dao flašicu "varumina". Rekao sam da je odmah popije i da dođe kod nas u sobu gde ga čekamo sa rakijom. Posle 15-ak minuta deda se pojavio, a svi generali su zinuli u čudu!