Kako emocije utiču na zdravlje: Nervoza nam "ždere džigericu", a tuga guši
Ona prastara izreka da osećanja truju ljude nije samo deo nasleđene mudrosti, a još manje deo pesničkog izražavanja, jer je sada i naučno potvrđeno da emocije utiču na opšte zdravstveno stanje, odnosno da truju organizam i tako izazivaju neke od težih bolesti.
1. Nervoza - šteti radu jetre
Kod onih ljudi koji su često ljuti, kao posledica nervoze i besa i ljutine dolazi do zastoja u radu jetre. Odatle potiče izraz "ide mi na jetru" ili "ždere mi džigericu". Zašto za nešto što nas ljuti, ne kažemo da nam oštećuje bubrege ili pluća?
Pročitajte još:
* Ako primetite ovaj simptom, to je znak da vam pluća otkazuju!
Očigledno viševekovna prirodna mudrost zna isto ono što zna tradicionalna kineska medicina, a što je danas potvrdila i nauka. Istina je uvek jedna, bez obzira na to da li ste Evropljanin, Indijac ili Kinez, osećanje ljutnje onemogućava normalan rad jetre koja je izuzetno značajna za čišćenje krvi. Ako je jetra blokirana ljutnjom - otrovani smo!
2. Tuga - izaziva otežano disanje i zatvor
Slično se dešava i onima koji pate od osećaja žalosti, jer tuga sabotira ispravan rad pluća - drugog organa zaduženog za detoksikaciju. Kad ste tužni dišete kao riba na suvom - plitko i u grču. Zato nije slučajno što se kaže da "nas je spopala i stisla tuga" ili da osećamo kako nas "tuga guši".
Tuga neposredno utiče na disanje, ali i na debelo crevo i zato, tada dišemo plitko, a kao posledica dolaze i teškoće s probavom - zatvor. Jedno je povezano sa drugim, pa se u telu zadržavaju otrovi koji nisu izbačeni disanjem i stolicom.
Drugim rečima, krv automatski ne dobija dovoljno kiseonika i u njoj se zadržava previše ugljen dioksida, što sprečava prenos određenih hranljivih materija, a u krajnjem slučaju tera neke ćelije da se prilagode radu bez kiseonika, pa to kao posledicu donosi - nastajanje ćelija raka.
Ambiciozni i uspešni - srčane tegobe
Otrovnost ambicije i donekle pohlepa takođe "naplaćuju" svoj danak... Naime, za uspešne i bogate poslovne ljude se obično kaže da su "tvrdog srca", što je prema istraživanju donekle i tačno jer kod njih najčešće strada srce i tanko crevo. Želja za svakodnevnim uvećanjem imetka obično rezultira čestim aritmijama i nepravilnim radom srca. Ko živi u stalnom strahu da bi bogatstvo moglo da mu ostane okrnjeno i smanjeno, brzo strada od srčanih tegoba.
3. Strah - blokira rad bubrega
Treći organ zadužen za detoksikaciju, odnosno, izbacivanje otrova iz organizma su bubrezi, koji takođe bivaju na udaru jakih osećanja i zato mogu da stradaju. Bubrezi i mokraćna bešika najviše stradaju zbog uticaja straha.
Poznate su izjave da se neko "smrzao od straha" ili "prebledeo od straha"? To se dešava kada se bubrezi, od straha, odjednom zgrče čime dolazi do zastoja u filtriranju i čišćenju krvi! Posledica je poremećaj cirkulacije zbog čega su mnogima - ledene ruke i noge. Ako strah traje neko duže vreme, posledice su utoliko i teže.
Bubrezi kontrolišu i rad mišića koji stežu vrat mokraćne bešike i anusa, pa ako su blokirani od straha, onda dolazi do njihovog popuštanja i nemogućnosti kontrole ispuštanja stolice i mokraće.
4. Brige - truju organe za varenje
Brige nas truju neposredno i to osećanje pogađa, prvenstveno, našu probavu - želudac, slezinu i pankreas. Često se čuje da neko ima "grčeve od brige".
Činjenica je da su kod ljudi koji su svakodnevno opterećeni teškim i ozbiljnim brigama organi za varenje u grču i ne obavljaju svoj "posao" kako treba. Zato i najkvalitetnija hrana u jednom trenutku može da se pretvori u otrov, jer se neispravno prerađuje, a počinje i vrenje u sistemu za varenje što dovodi do zaostajanja hrane u zgrčenim organima.
Zato umesto dobro sažvakane, sa kiselinom i enzimima obrađene hrane u creva dolazi polusvarena hrana koja je odlična podloga za patogene organizme i njihove otpadne proizvode koji ubrzano truju čitav organizam.
