Čuvajte se krpelja
Duga zima i velika vlažnost pogodovali su pravoj najezdi krpelja koji su prenosioci različitih bolesti, a svaki treći krpelj zaražen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest i zato se ujed krpelja ne sme zanemariti, upozoravaju lekari.
Krpelje je praktično nemoguće izbeći. Žive u travi i krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova i šuma.
|
|
Ako planirate boravak u prirodi koristite sredstva protiv ujeda insekata i nosite svetlu odeću koja pokriva ruke i noge.
Po statisci, svaki treći krpelj zaražen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Zato se ujed krpelja ne sme zanemariti - u roku od 24 sata obavezno se treba javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
Najpodložnija napadima krpelja su deca, jer je i njihova aktivnost u igri na travi veća. Budući da je ujed krpelja bezbolan, nakon boravka u prirodi pažljivo pregledajte odeću i posebno pregibe na telu.
"Najbitnije je krpelja što pre odstraniti, a najbolje je da to uradi stručno lice. Mi smo se uverili da je rizik od infekcije 10 puta veći nego ukoliko se krpelj odstranjuje mehaničkim putem", izjavio je za RTS načelnik Instituta za epidemiologiju VMA Radovan Čekanac.
Ispitivanje zaraženosti, koje se radi samo na VMA, pokazalo je da je čak trećina tih insekata prenosilac Lajmske bolesti, koja, ako se ne leči na vreme, ostavlja trajne posledice.
"Mogu da budu zahvaćeni zglobovi, da se bolest ispolji u vidu artritisa, može da dođe do promene na srcu, centralnom nervnom sistemu. Praktično svi organi, znači i oko, mogu da budu zahvaćeni", dodao je Čekanac.
Iako je uništavanje krpelja počelo pre dve nedelje, ambulante su i dalje pune. "To sve sprovodimo kao preventivnu zdravstvenu zaštitu građana, pre svega mladih, jer obuhvatamo ustanove dečje, predškolske i školske, kao preventivu od zaraznih bolesti", izjavila je Marija Grubačević iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.
