Bebe koje se hrane na flašicu - gojaznije
Bebe koje rano počnu da se hrane na flašicu, bilo industrijskim mlekom za odojčad ili majčinim mlekom, mogu u kasnijem periodu da budu sklonije konzumiranju viška kalorija nego one koje su isključivo sisale, poručili su danas stručnjaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
|
Stručnjaci CDC-a zbog toga savetuju da roditelji koji koriste bočicu obrate pažnju na signale da je njihova beba pojela koliko joj treba. Ti signali su kad beba jezikom pokušava da odgurne flašica ili da se izmakne od nje vrteći glavom. |
Stručnjaci iz CDC-a zato ukazuju da je hranjenje na flašicu jedan od faktora iz ranog života deteta koji se može kontrolisati, a od uticaja je na njihov kasniji apetit.
I do sada je često isticano da sisanje smanjuje rizik od kasnijeg viška težine, ali akcenat je bio na blagotvornom dejstvu hormona iz majčinog mleka, kao što su leptin i adiponektin, koji doprinose regulisanju bebinog apetita i metabolizma.
Novo američko istraživanje pokazuje da je i način hranjenja bitan za kasniju manju sklonost gojenju, odnosno za samoregulaciju apetita.
Majkama praćenih beba postavljeno je pitanje koliko često one popiju celu bočicu ili šolju mleka (bilo majčinog, bilo industrijskog) koje im daju u sedmom, devetom, desetom i dvanaestom mesecu.
Ispostavilo se da među decom koja su isključivo sisala u prvih šest meseci, samo 27 odsto kasnije popije sve iz šolje ili flašice, prema 54 odsto među onima koje su u prvih šest meseci i sisale i hranile se na flašicu i 68 odsto među onim bebama koji su u prvih šest meseci hranjene isključivo na flašicu.
Kada su uzeti u obzir i faktori kao što su majčina kilaža i obrazovanje, porodični prihodi i rasa, uticaj korišćenja flašice u prvim mesecima života na kasnije regulisanje apetita bebe je opstao.
Sada su nužna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li je korišćenja flašice u ranim mesecima bebinog života od uticaja na regulaciju njenog apetita i u nešto kasnijem uzrastu, ističu u CDC-u.
