Žene u Srbiji sve više piju
Četvrtina populacije u Srbiji konzumira alkohol u količini koja njihovo ponašanje može učiniti rizičnim po okolinu, a u poslednje vreme za čašicom sve više posežu žene, što ranije nije bio slučaj, izjavio je danas šef dnevne bolnice pri Institutu za mentalno zdravlje dr Vladan Jugović.
Prema njegovim rečima, čak 70 odsto građana koji uzimaju alkohol piju ga umereno i bez posledica, ali ''problematično" pije tri do pet odsto populacije, među kojima je najviše osoba zrele dobi, dok u poslednje vreme žene piju sve više.
Jugović tvrdi da u poslednje vreme nema bitne promene u broju konzumenata alkohola, ali se, kaže, obim te zavisnosti meri prema problemima koje učestalo korišćenje alkohola izaziva, u kojoj meri i na koji način utiče na zdravlje i kako utiče na ponašanje čoveka.
''Ranije je odnos između muškaraca i žena bio veći. Do te promene nije došlo zato što muškarci manje piju već što žene piju sve više", kazao je Jugović.
Primećeno je, navodi on, da kod mladih alkoholizam može da izazove promenu uobičajenih navika, zanemarivanje obaveza, vođenje nezdravog života, poremećen dnevni ritam, a često i prekid školovanja.
On kaže da je alkolizam kod mladih uvek bio prisutan, ali da je taj problem sada vidljiviji, jer se o njemu mnogo više javno govori i piše.
Jugović je rekao da mladi piju jer se alkohol povezuje sa ''ulaskom u svet odraslih'', a u prvi kontakt sa alkoholom se dolaze između 13. i 15. godine života sa trendom da se ta granica spusti na još mlađi uzrast.
"Tako je prvo prvo opijanje primećeno kod mladih uzrasta između 15. i 17 godine života'', kazao je Jugović i podsetio na skorašnju anketu Instituta za javno zdravlje Srbije ''Batut'', koja je pokazala da među ispitanicima u srednjim školama uzrasta 16 godina, oko 40 odsto je navelo da se napilo bar jednom, a oko 15 odsto reklo je da alkohol pije redovno.
Kod starijih su, kaže on, primećene i zdravstvene posledice koje su uzrokovane dugogodišnjim konzumiranjem alkohola - bolesti jetre, različte neurohiruške bolesti, poremećaji rada srca, psihički poremećaji, osećaj anksioznosti i slično.
Zavisnici se mogu obratiti za pomoć ukoliko njihovo ponašanje i zdrasvtveno stanje postaje rizično, kaže Jugović i preporučuje da se oni prvo obrate lekaru opšte prakse, a potom savetovalištu pri Institutu za mentalno zdravlje u Paunovoj ulici u Beogradu ili drugim ustanovama predviđenim za to.
On je ukazao da je primetno da se za pomoć zavisnici obrate tek nakon dugogodišnjeg ''zavišničkog staža'' kada problemi postaju izraziti u učestaliji.
Najčešće se radi o tome da im je zaprećen razvod, otkaz na poslu, a jedan deo njih kada zdravstveni problemi postanu dominantni... oni se potom, u zavisnosti od kliničkog stanja i oštećenja zdravlja, leče u dnevnoj bolnici, ukoliko su problemi ozbiljniji, ili u dispanzeru, precizirao je dr Jugović.
