U nama postoji lek
Osobe koje muči neka slabija infekcija, na primer, često se oporave bez obzira na to da li su popile pravi lek ili ne. To sugeriše da ljudi od nekih bolesti mogu i sami da se izleče.
Istraživanje na Harvardu, koje je obuhvatilo 80 pacijenata koji su patili od sindroma nervoznih creva (IBS), hroničnog oboljenja koje karakterišu bolovi i nelagodnost u stomaku, lečeni su tri nedelje tako što je jedan deo ispitanika dobijao placebo, znajući šta dobija, dok ostali ispitanici nisu dobijali ništa.
Čak 60 odsto pacijenata na placebu je posle toga prijavilo da se oseća bolje, a i među onima koji su učestvovali u istraživanju ne uzimajući nikakav lek, 35 odsto je izjavilo da se oseća bolje.
Pročitajte još:
* Tačka sreće na telu "briše" napade panike i stres
* Oprez: Ovi lekovi ne podnose vrućinu!
* Lek starih monaha za celo telo: Limun i beli luk čine čuda
Svedočanstva o pozitivnom efektu placeba javljaju se maltene od nastanka medicine.
Placebo efekat nam u genima?
Istraživači su zamolili 25 ljudi koji su imali strah od javnih nastupa, da održe govor na početku i na kraju osmonedeljnog ispitivanja, tokom kojeg im je davan lek za koji su oni verovali da je vrlo delotvoran, ali se u stvari radilo o placebu. Deset učesnika je odgovorilo bolje od drugih na tu vrstu "lečenja".
Istraživači su otkrili da je osam od tih deset ispitanika imalo dve kopije posebne varijacije gena za serotonin, neurotransmiter u mozgu, a ni jedan od učesnika koji nije odgovorio na "lečenje" nije imao obe kopije.
Prilikom istraživanja novih lekova, kontrolna grupa pacijenata dobija placebo, ne znajući šta je u pitanju. Čak 30 do 40 odsto ispitanika iz tih grupa se nakon ovakvog istraživanja bolje oseća, a kod nekih postoje i dokumentovani dokazi poboljšanja simptoma bolesti.
Osobe koje muči neka slabija infekcija često se oporave bez obzira na to da li su popile pravi lek ili "šećernu" pilulu, što sugeriše da ljudi od nekih bolesti mogu i sami da se izleče.
Ali, ovo nameće pitanje zašto moramo da sačekamo placebo pre nego što počne proces oporavka od infekcije? Nešto nalik na placebo efekat može da se uoči i kod životinja. U laboratorijskim uslovima ispitivano je ponašanje sibirskih hrčaka i ispostavilo se da ako svetla u kontrolisanim uslovima imitiraju zimske uslove, organizam hrčaka neće se boriti protiv infekcije. Ali, ako se osvetljenje promeni tako da odgovara letnjim uslovima, imuni sistem hrčaka reaguje punom snagom.
Slično ovome, imuni sistem ljudi koji veruju da uzimaju lekove protiv određene bolesti, ali im se zapravo daje pacebo, reaguje udvostručenom snagom u odnosu na osobe koje ne uzimaju nikakve pilule.
Imuni sistem troši mnogo energije
Rezultati ovakvih eksperimenata dokazuju da svaka "intervencija", pa bio u pitanju i placebo, izaziva mentalni odgovor koji dovodi do aktivacije imunog sistema.
Piter Trimer, bilog sa Univerziteta u Bristolu, kaže da za to postoji objašnjenje. Kada je imuni sistem aktivan, koristi se mnogo energije. Toliko da jak i dugotrajan odgovor imunog sistema može ozbiljno ugroziti energetske zalihe organizma. Iz tog razloga, sve dok infekcija ili neki upalni proces nije potencijalno smrtonosan, isplati se sačekati na "znak" da borba protiv bolesti neće ugroziti telo na neki drugi način.
Dokazi iz kompjuterske simulacije koju su kreirali Trimer i njegove kolege potvrđuju ove zaključke.
Ustanovljeno je da životinje koje žive u surovijim uslovima u kojima im je teže da dođu do hrane žve duže ukoliko se njihov imuni sistem ne aktivira na prvi znak neke infekcije. Ali, za životinje koje žive u povoljnijim uslovima, bolje je da imuni sistem reaguje odmah, tako da brže ozdrave. To se objašnjava činjenicom da u boljem okruženju lakše mogu da dođu do hrane i nadoknade energiju koju "pojede" aktivan imuni sistem.
Kad je o ljudima reč, oni podsvesno reaguju na lečenje, čak i ako je ono samo prividno, pošto ih uzimanje leka uverava da će biti izlečeni. Studije su pokazale da na odgovor našeg imunog sistema pozitivno deluje čak i izražena briga lekara ili članova porodice za stanje bolesnika, piše "Dejli mejl".
