Zaštitite se od uboda insekata
S obzirom na prošlo dugo toplo leto, a zatim vrlo toplu zimu, mogu se očekivati neka neuobičajena dešavanja u "svetu insekata". Naime, veoma rano su se probudili iz zimskog mirovanja, mnogi nisu uginuli, pa je njihov broj mnogo veći nego inače. Za očekivati je i da će oni koji sadrže otrovne i opasne supstance imati daleko jače delovanje na organizam jer nije bilo uobičajenih klimatskih i ekoloških činilaca koji bi oslabili njihovo delovanje.
Da bi manje privlačili insekte treba da se pridržavamo, za početak, sledećih uputstava - izbegavati brze pokrete, trčanje ili mahanje rukama radi teranja insekata, jer oni često ubadaju u odbrani.
Ako znate da ste osetljivi na ubode, poželjno je da izbegavate jake mirise (parfeme), kreme za sunčanje, predug boravak u voćnjacima ili na otvorenom.
Mere opreza:
1. Nemojte jesti slatko ili piti sokove na otvorenom jer se može dogoditi da vas insekt ubode u jezik, što može da izazove gušenje mehaničkim putem (zbog oticanja).
2. Ne hodajte bosi po travi jer košnice stršljena i osa mogu biti i u zemlji. Nemojte nositi odeću jarkih boja ili široku (jer jarke boje privlače insekte koji mogu da se zavuku pod odeću).
3. Izbegavajte veće fizičke napore zbog znojenja (znoj privlači insekte).
4. Sve namirnice, posebno one slatke, kao i posude za odlaganje smeća treba dobro da zatvorite.
5. Na prozore postavite mreže ili barem stavite insekticid u obliku pločice u utikač za struju.
6. Kožu možete namazati i nekim sredstvom koje mirisom odbija insekte, ali pritom morate da pazite da li su pitanju supstance koje mogu da izazovu alergijsku reakciju.
S obzirom na podelu insekata na otrovne i neotrovne, važno je znati po čemu se razlikuju:
Otrovni insekti - ose, pčele, stršljeni, pauci, škorpije i crveni mravi. Oni imaju žaoku koja sadrži otrovnu kesicu. Pčela prilikom uboda ostavlja žaoku u koži, ali odmah ugine i ne može ponovo da ubode. Međuti, ose i stršljeni mogu da ubodu nekoliko puta jer im žaoka posle uboda ostaje.
Stršljeni imaju otrov posebnog sastava koji je u delu nekih molekula sličan otrovu kobre, pa uz veoma jaku alergijsku ili toksičnu reakciju nakon 24 sata mogu da izazovu efekat hemolize krvi (otapanja krvnih crvenih zrnaca), sa oštećenjima unutrašnjih organa i smrću.
Pauk "crna udovica" ubodom može da izazove teško stanje koje zahteva bolničko lečenje, pa čak izaziva i smrt, iako retko.
Ostali pauci izazivaju samo prolazne lokalne reakcije, kao i škorpije, koje za razliku od onih u tropskim krajevima, nisu opasne po život ubodene osobe.
Neotrovni insekti - U ovu kategoriju ubrajaju se komarci, krpelji, buve, vaši, stenice te razne vrste muva (obad ili konjska muva, baštenske i vinogradarske mušice i sl.).
Kod uboda neotrovnih insekata nema otrova koji bi izazvao reakciju, ali je za mnoge od njih tipično da u krvotok ubacuju slinu koja sprečava zgrušavanje krvi kojom se oni tada hrane (krpelj, komarac). I kod njihovog uboda može se javiti prolazna reakcija u smislu jakog nadražaja kože, a katkad i jači otok i crvenilo praćeni svrabom.
Znakova alergijske reakcije nema ili su veoma retki, a kad se pojave, vrlo su blagi i prolazni - uglavnom lokalni otok i crvenilo koji se brzo povuku.
Opasan je ubod tzv. konjske muve ili obada, koji je vrlo bolan. Pošto je to insekt koji živi u štalama i hrani se krvlju domaćih životinja, može na mestu uboda da izazove gnojenje zbog prenosa bakterija. Uz to, ubodenu osobu potrebno je zaštititi od tetanusa čijeg uzročnika obad takođe može da prenosi.
Kod uboda krpelja treba imati na umu da su oni prenosnici nekih bolesti, npr. borelioze ili Lajmske bolesti, koja se ogleda bolovima u zglobovima, crvenilom na mestu uboda koje se ivično širi a u centru bledi, kao i temperaturom.
Krpelji mogu da prenesu i meningoencefalitis (upala mozga i moždane opne), koji obavezno zahteva bolničko lečenje. Za decu koja puno vremena provode u prirodi - izleti i planinarenje, savetuje se vakcinisanje protiv krpelja.
Alergijske reakcije na ubode insekata ogledaju se kao:
• lokalna reakcija na mestu uboda
• generalna koprivnjača praćena oticanjem usana i/ili veđa
• početni znaci anafilaktičnog šoka - svrab, otežano disanje, crvenilo i svrab cele kože
• anafilaktički šok - najčešće se razvija nakon uboda stršljena, ose ili pčele, posebno ako je dete veoma osetljivo na ubode, što saznajemo od roditelja ili pratnje; ili ako su se dogodili u području glave i vrata, i to zbog blizine velikih krvnih žila i brzog širenja alergena; te ako su ubodi bili višestruki.
U slučaju lokalne alergijske reakcije, dovoljno je staviti hladan oblog, eventualno nanositi kortikosteroidnu kremu nekoliko dana i po potrebi uzeti antihistaminik na usta (tablete).
U slučaju jačih reakcija, od drugog do četvrtog stepena, moraju se dati kortikosteroidi u obliku injekcija te antihistaminici u injekcijama i tabletama, a u slučaju šoka primeniti odmah svu uobičajenu antišok terapiju.
Kod uboda pčele treba ukloniti žaoku koja je ostala u koži jer se iz nje postupno oslobađa otrov, pa može uzrokovati produžene simptome. Svako dete s jačom reakcijom treba neko vreme nadgledati u bolničkim uslovima jer se može razviti i kasna, odložena alergijska reakcija nakon 8 do 12 sati.
Na letovanje ili izlete uvek treba nositi i neku kortikosteroidnu kremu, nekoliko tableta antihistaminika, pa i kortikosteroida kako biste pri ruci imali potrebnu prvu pomoć dok ne stignete do lekara.
