Ovih bolesti uskoro neće biti
Velike epidemije zaraznih bolesti koje su harale u 20. veku znatno su suzbijene. Neke od tih teških bolesti su pred potpunim eliminisanjem zahvaljujući medicini.
Moderna medicina rešila je probleme mnogih zaraznih bolesti koje su u 20. veku donosile užasne muke i smrti širom sveta. Danas su mnoge od tih bolesti pred eliminisanjem. U razvijenom delu sveta zahvaljujući v neke su bolesti praktički već iskorijenjene.
Velike boginje
Ozbiljna su i zarazna bolest, koja može biti i smrtonosna. Prvi su simptomi blagi, a uključuju visoku temperaturu, umor i bolove u tijelu. Već za nekoliko dana se simptomi znatno pogoršaju i potom je osoba zarazna oko mjesec dana. Prvo se pojave malene crvene točkice po jeziku i ustima, iz kojih se potom virusi probiju i prošire po ustima i grlu. Osip prekrije celo telo za manje od jednog dana, a za nekoliko dana osip se pretvara u seriju kvrga koje ispunjava kremasta tečnost.
Upotreba vakcina uspješno je suzbila velike boginje i poslednji službeno zabeleženi slučaj datira iz 1977. godine.
Dečija paraliza
Dečija paraliza ili polio je užasna bolest koja onesposobljava motorički sistem zaražene osobe, a ponekad je i smrtonosna. Ne postoji lek za dečiju paralizu. U većini slučajeva zaražena osoba neće dobiti simptome, ali to omogućava da se lakše zarazi sledeća osoba. Ako se simptomi ne razviju, osoba se može oporaviti već u nekoliko nedelja. Međutim, u 1 odsto slučajeva dečija paraliza ostavlja trajne fizičke smetnje. Virus se tada proširi širom nervnog sistema, sve do dela u mozgu koji kontroliše pokrete. Jednom kada virus uđe u nervni sistem on iznutra izjeda delove tela koji nam omogućavaju da se krećemo. Slučajevi dečije paralize pali su za gotovo 99 odsto nakon 1988. godine. Međutim, ova se teška bolest još pojavljuje u Nigeriji, Pakistanu i Afganistanu.
Gvinejski crv
Ovu bolnu bolest uzrokuje parazit gvinejski crv koji proždire svoj put kroz telo. Može uništiti mišiće i tkivo oko kolena ili u stopalu i može trajno onesposobiti hodanje deteta. Danas postoje samo 126 slučajeva ove bolesti, što je veliki napredak u odnosu na 3,5 miliona ljudi koliko je bilo pogođeno 1986. godine. Očekuje se da će upravo ova bolest biti druga teška ljudska bolest nakon malih boginja koja će biti sasvim iskorenjena.
Rubeola
Rubeola je vrlo zarazna bolest koja najteže posledice ostavi na fetusu u prva tri meseca trudnoće. Kod odraslih rubeola se najčešće manifestuje kao osip po celom telu i osećaj hladnoće.
Ti simptomi prođu za nekoliko dana, ali rubeola ostavlja teže posledice na fetus, može uzrokovati slepilo i teška oštećenja mozga. Gotovo 20.000 beba se između 1964. i 1965. u SAD-u rodilo s defektima, a tada je urađeno 11.250 abortusa zbog rubeole.
U velikom delu sveta ova je bolest sada eliminisana, ali još uvek se pojavljuje, pa godišnje oboli oko 120.000 dece.
Limfatična filarijaza (Filariasis lymphatica)
Ovo je tropska infektivna bolest koja se na čoveka prenosi ugrizom komarca zaraženima valjkastim crvima. Događa se u gotovo 100 zemalja Afrike i Azije. Akutna epizoda bolesti često je asimptomatska ili se ispoljava kožnim promenama, međutim paraziti ulaze u limfni sistem i oštećuju ga. U hroničnoj fazi bolesti nastaje limfadenopatija (oteknuće limfnih čvorova) i/ili oticanje ekstremiteta (limfedem) odnosno genitalija, a u slučaju enormnog oticanja često se koristi izraz elefantijaza. Ponekad se ljudi zaraze još kao deca, a simptomi se razviju tek kasnije.
Svetska zdravstvena organizacija planira da skoreni ovu bolest do 2020. godine koristeći lekove koji čiste parazita iz krvi, kako se ne bi mogli zaraziti novi komarci.
Onhocerkoza – rečna slepoća
Ovu bolest izaziva parazit Onchocerca volvulus kojeg prenose mušice papučarke odlaganjem zarazne larve u kožu. Bolest je izrazito raširena u tropskom pojasu Afrike, Azije i Amerike. Osobe koje se duže vreme zadržavaju u blizini prebivališta mušica papučarki, poput misionara i vojnika, u velikoj su opasnosti.
Manifestuje se veoma svrbljivim osipom i upalom kože, povećanim limfnim čvorovima i oštećenjima očiju koja mogu dovesti do gubitka vida.
Zauške
Zauške su se u prošlosti češće javljale kod dece, a danas su najugroženije odrasle osobe mlađih godina. Prvi su simptomi glavobolja, umor, gubitak apetita i bolovi u mišićima, te oteklina i bol u jednoj ili obe podušne žlezde, što uzrokuje otečeni izgled jednog ili oba obraza.
U retkim slučajevima zauške mogu prouzrokovati i meningitis. Pre više decenija ovo je bila česta bolest među decom, danas je zahvaljujući vakcini veoma retka, ali još se ponekad dogode epidemije.
