Zašto neki pacijenti prežive ebolu, a neki ne?
Ljudi koji su delili stan sa prvim pacijentom u SAD izlaze zdravi iz karantina. I dok je Tomas Erik Dankan preminuo, postoje i primeri koji ulivaju nadu – medicinska sestra u Španiji se oporavila od ebole, kao i četiri američka humanitarca koja su bila inficirana u Africi. Čak ni tamo nisu svi slučajevi smrtonosni, piše "Huffington Post".
Ebola se širi kontaktom sa telesnim tečnostima, bilo putem otvorene rane ili dodirivanjem očiju ili nosa zaraženim rukama.
Kada se nađe u telu, ebola se utvrđuje napadajući prvu liniju odbrane imunog sistema, blokirajući njegove pozive u pomoć.
Virus se reprodukuje velikom brzinom, inficirajući razne vrste ćelija pre nego što imuni sistem prepozna pretnju i počne da se bori.
Tek kada se u telu stvori dovoljno virusa počinju da se javljaju simptomi – groznica, bol mišića, glavobolja i suvo grlo. I tek tada je neko zarazan.
Nije poznato zašto ebola ima različit put kod različitih osoba. Međutim, koliko će se brzo simptomi pojaviti zavisi od količine virusa kojoj je osoba bila inicijalno izložena.
Svetska zdravstvena organizacija objasnila je da se najviše virusa nalazi u krvi, povraćki i izmetu.
Za ebolu ne postoji određeni tretman, ali specijalisti tvrde da je unošenje intravenoznih tečnosti i nutrijenata, kao i održavanje krvnog pritiska ključno kako bi se telu dalo dovoljno vremena da se izbori sa virusom.
Intenzivna dijareja i povraćanje mogu da dovedu do dehidracije, dok u najgorim slučajevima krvni sudovi pacijenata počinju da "cure“, izazivajući opadanje krvnog pritiska do opasno niskih nivoa i tečnost počinje da se sakuplja u plućima.
Do smrti uglavnom dolazi usled šoka ili otkaza rada organa. "Oslanjamo se na odbranu tela da kontroliše virus. Moramo da pacijenta držimo dovoljno dugo u životu kako bi telo uspelo da uspostavi kontrolu nad infekcijom“, tvrdi dr Brus Ribner iz Ejmori univerzitetske bolnice u Atlanti koje je uspešno lečio tri humanitarca zaražena ebolom i sada se brine o jednoj od medicinskih sestara iz Dalasa.
Međutim, preživljavanje zavisi i od toga koliko brzo je pacijent dobio potrebnu negu, kao i od nekoliko faktora koji nisu u našim rukama.
Naučnici smatraju da je bitan faktor i početna reakcija imunog sistema – da li previše belih krvnih zrnaca umre pre nego što mogu da započnu borbu sa virusom.
