Epidemije opasnije i od ebole
Epidemija ebole u Zapadnoj Africi dosad je odnela preko 1200 života, a preti da se proširi po čitavom svetu. Ipak, ma koliko da planeta strahuje od mogućnosti širenja virusa, i smrtne opasnosti za čitavo čovečanstvo, što se razvijenijih zemlja tiče zapravo i nije toliko verovatno da će ova bolest prerasti u pandemiju. Štaviše, ima drugih, daleko opasnijih!
Zašto je to tako? Za početak ebola se ne prenosi vazduhom, već kontaktom s telesnim tečnostima obolelog. Uz dovoljno opreza, zdravstvenu edukaciju, jačanje imuniteta i vođenju računa o higijeni, verovatnoća za zarazu ili smrt usled bolesti se smanjuje.
No, postoje druge infektivne bolesti, prisutne svuda oko nas, koje bi ako se otrgnu kontroli, globalnom epidemijom mogle da naprave pravi dar-mar i pobiju pola čovečanstva. Donosimo vam pet najopasnijih.
Grip
Svake godine se s jačim gripom tipa A ili B, u zavisnosti od sezone, izbori od tri do pet miliona ljudi, a bitku izgubi 250-300 hiljada ljudi. Premda je stopa mortaliteta niska, to je ipak ogroman broj preminulih. Pritom, reč je o najobičnijem, sezonskom gripu.
Šta bi bilo da podtipovi influence H1N1, H5N1 ili H7N9, poznatiji kao ptičiji i svinjski grip – ili neki novostvoreni soj virusa – mutiraju do te mere da počnu da se s lakoćom prenose među ljudima?
Setite se samo užasna “španske groznice” koja je 0d 1918 do 1920. godine harala planetom i bukvalo desetkovala stanovništvo na svim kontitentima, osim Antrarktika. Što je još gore, u današnje vreme bi pandemija zastrašujućeg gripa, zahvaljujući još većoj mobilnosti ljudi, mogla da pokosi od 20 do 60 odsto čovečanstva!
Stomačne bolesti
Verovali ili ne, dijareja predstavlja glavni uzročnik smrtnosti među decom mlađom od pet godina. Tokom godinu dana, crevnim infekcijama zarazi se skoro dve milijarde ljudi, a od toga umre preko 800.000 mališana!
Uporan proliv iscrpljuje telo, ostavljajući ga bez dragocenih tečnosti i soli, a ako se ne leči, osoba umire od teškog oblika dehidratacije.
Glavni uzročnici dijareje su rotavirus kod dece i norovirus kod odraslih, ali postoje i drugi kako virusni, tako i bakterijski izazivači stomačnih problema, kao što su kolera, zaraza salmonelom, dizenterija, henipavirus i razni vidovi hemoragične groznice.
U pitanju su izrazito zarazne bolesti, koje se najpre prenose kontaktom s fecesom obolelog, ali ako dospeju u izvore vode – bilo vode za biće, bilo one za navodnjavanje – mogu da naprave haos!
Tuberkuloza
Ova bakterijska infekcija pogodi dve milijarde ljudi godišnje, a od nje za 12 meseci premine u proseku 1,3 miliona osoba. Ako bacili tuberkuloze dospeju u organizam, to ne znači da će osoba odmah da se razboli. Bolest može da vreba pritajena ponekad i godinama. Prvi simptomi da je tuberkuloza počela da se razvija jeste uporan kašalj, oštar bol u grudima, a potom i iskašljavanje sukrvice. Ovo oboljenje dalje napada zglobove, jetru, bubrege, mozak i kičmenu moždinu (meningitis), a potom i srce.
Tuberkuloza se prenosi kapljičnim putem, što znači da je dovoljno da se u vašem prisustvu oboleli zakašlje, kine, pa čak i samo da govori. Posebno su ugrožene osobe sa oslabljenim imunitetom, dijabetičari, neuhranjeni, pušači ili oni koji rade u prostorima u kojima cirkuliše mnoštvo ljudi.
Nažalost, iako je u pitanju bakterijska infekcija, bolest neće biti “ko rukom odnešena” nakon samo jedne desetodnevne ture antibioticima. Većina sojeva bacila su postali rezistentni na većinu lekova, pa se terapija sprovodi koktelom pilula, u proseku godinu i po dana.
Ni, ni to nije garant da ćete ozdraviti. Smrtnost od posledica tuberkuloze je užasavajućij 80 odsto. Ukoliko bacili postanu otporni na sve dostupne lekove – jasno vam je da smo nadrljali!
Respiratorna oboljenja
Čuli ste za SARS i MERS? U pitanju su dva koronavirusa koji počinju kao bezazlena prehlada, a potom se javljaju simptomi koji mogu da ugroze život obolelog.
Kako je dosad zabeleženo, smrtnost od SARS-a iznosi desetak odsto, a od MERS-a čak trideset. Bolesti se prenose lako, posebno u savremenom dobu, kada ljudi često putuju u inostranstvo.
Međutim, pored SARS-a i MERS-a, postoji još četiri tipa koronavirusa opasnih po čoveka. Ukoliko bi jednog dana bilo koji od njih mutirao i postao rezistentan na sve dostupne terapije, čovečanstvo bi se zaista našlo u nebranom grožđu.
Otpornost na antibiotike
Otkako su se pojavili, prvo penicilin, a potom i svi drugi antibiotici, činilo se da je u pitanju jedno od najvećih dostignuća u istoriji medicine. Međutim, njihova neodgovorna zloupotreba vremenom je pretvorila dobijeni blagoslov u prokletstvo.
Kada se pacijent ne pridržava propisane terapije (prestane za uzimanjem tableta čim se simptomi bolesti povuku), čini sebi medveđu uslugu, jer u tom slučaju ne budu ubijene sve loše bakterije, već jedan deo njih preživi, a zatim mutiraju sve dok ne iznađu načina da postanu rezistentne na lek.
Ukoliko se osoba ponovo razboli, teško će uspeti da pobedi infekciju! Gledajte na to ovako, kao da je u pitanju potpuno nova bolest! Zbog ovog problema godišnje umre na stotine hiljada ljudi. Procenjuje se da bi efekti post-antibiotske ere mogli da nam naprave pravi pakao u 21. veku.
Naši organizmi već polako postaju rezistentni na klasične antibiotike u slučaju bakterijskih napada kod bolesti kao što su urinarne infekcije, tuberkuloza, malarija, HIV, grip, klostridija i gonoreja. Ali, nisu samo bakterije otporne na lekove, već i pojedini virusi, gljivice i drugi paraziti.
Nije nam bila namera da vas ovim člankom isprepadamo i unesemo paniku, već samo da vam skrenemo pažnju na to da budete odgovorni prema svom zdravlju, održavate ličnu higijenu i slušate savete svog lekara.
