Lekari bi pre izabrali smrt nego hemoterapiju
Iako lekari svojim pacijentima obolelim od raka savetuju hemoterapiju, sami bi je odbili da su u ulozi bolesnika, jer su svesni da takvo agresivno lečenje često postaje veći teret za organizam od same bolesti. Tako je barem utvrdilo istraživanje Stenford Univerziteta, objavljeno u časopisu "Plos ONE".
Istraživanje je otkrilo i da bi 88,3 odsto doktora izabralo da ih ne drže na aparatima za veštačko održavanje života, niti da ih reanimiraju u slučaju srčanog zastoja.
Ova studija nastala je kao reakcija na novi američki zakon kojim je pacijentima omogućeno da imaju više kontrole u odlučivanju o poslednjim danima svog života. U studiju je bio uključen 1.081 doktor, kojima su 2013. godine postavili različita pitanja, ali i 790 doktora iz Arkanzasa koji su još 1989. odgovorali na ista ta pitanja. Za tih 25 godina stavovi lekara nisu se mnogo promenili.
Većina njih izbegla bi teške terapije poput hemoterapije, jer su svesni da lečenje koje produžava život najčešće postane veći teret od same bolesti, kako za pacijenta, tako i za njegovu porodicu.
Redakciji britanskog "Dejli mejla" pre dve godine javila se doktorka Kejt Grejndžer, koja je u 29. godini obolela od terminalnog karcinoma. Napisala im je da je odustala od hemoterapije, jer joj je od nje bilo strašno loše. Izjavila je da bi radije živela svoj stari život, pa makar to bilo i na samo par meseci, ali bez patnje.
"Prihvatila bih dalje lečenje samo kad bi se poboljšao kvalitet, a ne kvantitet dana koji su mi ostali", izjavila je tada doktorka Grejndžer.
"Velika većina lekara svesna je činjenice da, kada im specijalista saopšti da imaju uznapredovali karcinom, da je došlo vreme za predaju i da, u najboljem slučaju imaju šanse od pet posto da prežive još pet godina", smatra dr Martin Skur koji i sam kaže da se ne bi podvrgnuo takvom lečenju.
"Zatvorio bih svoju ordinaciju u Londonu, zatvorio se u svoju kuću u Norfolku, nabavio zalihe džina i tonika i dobro se provodio dok mi ne dođe kraj", zaključio je on.
