Zašto je zdrava turšija?

Ako niste znali, ukiseljeno povrće je bogato laktobacilima, enzimima i vitaminima i samim tim je idealna hrana. Saznajte zašta je sve dobra turšija.

Izaberite najbolje plodove za zimnicu

 

Ki­sel­jen­je je mno­go više od jed­no­stav­nog kon­zerv­i­san­ja hra­ne. Ono men­ja ukus i tek­stu­ru na­mir­ni­ca - pro­ce­som takozvane lak­to­ferm­en­ta­ci­je, to­kom ko­je skrob i šećeri u po­vrću pre­la­ze u mlečnu ki­se­li­nu. Inače, mno­ge vr­ste bak­te­ri­ja po­mažu pro­iz­vod­nju mlečne ki­se­li­ne.

Um­nožavan­jem lak­to­ba­ci­la u ferm­en­ti­sa­nom po­vrću, po­država se pro­duk­ci­ja broj­nih ko­ri­snih en­zi­ma, kao i an­ti­bi­o­ti­ka i an­ti­kan­ce­ro­ge­nih sup­stan­ci. Ove ko­ri­sne bak­te­ri­je po­mažu va­ren­je i jačaju imu­ne funk­ci­je, uključujući po­rast B vi­ta­mi­na, ome­ga 3 ma­snih ki­se­li­na, di­ge­stiv­nih en­zi­ma, lak­to­ze i mlečne ki­se­li­ne.

Takođe, bo­re se pro­tiv pa­to­ge­nih bak­te­ri­ja i kan­ce­ro­ge­nih ćeli­ja. Lak­to­ba­ci­li su na­ročito broj­ni na li­sto­vi­ma i ko­ren­ju po­vrća. Po­vrće po­to­plje­no u sla­nu vo­du pot­po­maže rast lak­to­ba­ci­la ko­ji se hra­ne šećerom iz po­vrća i pro­iz­vo­de ki­sel­kast ukus mlečne ki­se­li­ne.

Koristi za organizam

Lak­to­ba­ci­li i mlečna ki­se­li­na do­pri­no­se di­ge­stiv­nom pro­ce­su na dva načina:

- do­pun­ja­va­jući di­ge­stiv­ne so­ko­ve - po­mažu raz­grad­nju hra­ne ko­ju je­de­mo, a ak­ti­vi­ran­jem me­ta­bo­ličkih pro­ce­sa je tran­sform­išu u no­ve, is­ko­ristlji­ve sup­stan­ce

- sti­mu­lišu rad pan­kre­a­sa, re­gu­lišući ni­vo šećera u kr­vi

- snižava­ju ar­te­rij­ski krv­ni pri­ti­sak

- olakšava­ju tegobe kon­sti­pa­ci­je (za­tvora)

- or­gan­ske ki­se­li­ne, kao što je mlečna - čine ki­se­li ku­pus lakšim za va­ren­je.

Koristi od turšije:

- Us­po­stav­lja sop­stve­ni eko­si­stem or­ga­ni­zma.

- Ko­ri­sne bak­te­ri­je u turšiji su jef­ti­ni­je od go­to­vih pro­bi­o­ti­ka.

- Lak­to­ba­ci­li pot­po­mažu di­ge­sti­ju (va­ren­je).

- En­zi­mi ta­kođe po­spešuju di­ge­sti­ju.

- Re­gu­liše ju­tarn­ju mučni­nu kod trud­ni­ca.

- Pročišćava or­ga­ni­zam. U počet­ku može da se ja­vi po­većan­je in­te­sti­nal­nih (crev­nih) ga­so­va zbog uz­bur­ka­nih tok­si­na u di­ge­stiv­nom trak­tu. Međutim, uskoro do­la­zi do po­boljšan­ja sto­li­ce.

- Turšija se ko­ri­sti kao ape­ti­zer - za po­jačavan­je ape­ti­ta (kao zim­ska sa­la­ta). Na primer, ajvar se koristi kao efikasan apetizer sa hlebom, ili kao dodatak pečenom mesu.

Zdravlje iz kiselog kupusa

Pri­mer lak­to­ferm­en­ta­ci­je je ki­sel­jen­je ku­pu­sa. Naj­no­vi­ja istraživan­ja po­ka­zu­ju da ki­se­li ku­pus sa­drži izo­ti­o­ci­ja­na­te - ma­te­ri­je ko­je pre­ve­ni­ra­ju rast ma­lig­nih ćeli­ja: po­seb­no doj­ke, de­be­log cre­va, pluća i je­tre. Ovih ma­te­ri­ja ne­ma u pre­snom i ku­va­nom ku­pu­su. Inače, kiseo kupus je bogat vi­ta­mi­ni­ma, gvožđem i vlak­ni­ma. Šol­ja ki­se­log ku­pu­sa ima 44 ka­lo­ri­je. Sa­drži 2,2 gra­ma pro­te­i­na, 0,4 gra­ma ma­sti, 6,8 gra­ma uglje­nih hi­dra­ta, 8 gra­ma vla­ka­na, ma­lo vi­ta­mi­na A, vi­ta­mi­ne B1 i B2, 18 mi­li­gra­ma vi­ta­mi­na C, 730 mi­li­gra­ma so­li, ka­li­jum, kal­ci­jum i ma­lo gvožđa.

Manje dobra stra­na konzumiranja kiselog kupusa je vi­sok sa­držaj so­li (spa­da u hra­nu sa naj­većim sa­držajem so­li). Doduše, ako se is­pe­re pre je­la, sman­ju­je se ko­ličina so­li, ali se men­ja ukus.

Što se tiče po­vrća, ki­se­le se i kra­stav­ci, pa­pri­ke, ze­le­ni pa­ra­dajz, šar­ga­re­pa, kar­fi­ol, cr­ni i be­li luk, a od voća - grožđe.