Zašto tako malo znamo o raku - najstarijoj bolesti
Još su dinosaurusi umirali od raka, ali niko nije povezao jednostavne statističke podatke o oboljenjima od raka i specifičnostima života na pojedinim područjima, piše u svojoj knjizi Džordž Džonson, iskusni novinar koji se bavi naukom.
Knjiga "Hronike raka" donosi temeljan uvid u istoriju verovatno najstarije i najkompleksnije bolesti, njenog tretmana u medicini i društvu i moćno svedočenje jednog savremenog para o borbi s rakom. Knjiga počinje u gradiću Dinosaur u Koloradu, gde je pronađen najstariji poznati slučaj raka - da, na kostima dinosaurusa.
|
Džonson piše od moru statističkih podataka o raku, koje su prikupile razne naučne i državne institucije, ali koji nisu povezani međusobno i sa mnogim društvenim prilikama. Tako on navodi primer podatka da je u Ajovi veći proj ovboljenja od raka mozga nego na Havajima i dodaje da se to nigde ne povezuju s mogućom poljoprivrednom vezom, odnosno beskonačnim farmama u susednim državama Kanzasa i Nebraske. |
Pre nego što pređe na različite slučajeve i izlečenja tokom istorije, knjiga opisuje kako je još Hipokrat u petom veku pre Hristak koristio naziv "karkinos", grčki pojam za životinju raka, kako bi opisao "bolest koju Latini zovu rak". Od Grka je ostao naziv karcinom i onko (onkologija), što označava teret, masu.
Džonsova supruga Nensi pre nekoliko godina je saznala da boluje od "metastaza kojima se ne zna gde je primarni rak". "Tumor je odlučno rastao, sejao seme, metastazirao, ali niko nije znao gde je", piše Džonson . "Pronašli su ga tek kasnije, u fazi četiri, na maternici, što je značilo da Nensi ima tek nekoliko godina života pred sobom". Ona je srećom pobedila statistike.
Džonson je podstaknut svojom porodičnom sudbinom pisao jasno i koncizno i doneo jednu od boljih definicija bolesti: "Rak je fenomen ćelije koja počinje da se nekontrolisano deli i akumulira genetsku štetu koju time čini".
Dobro je savladao i teroiju metastaza, u kojoj opisuje kako određene ćelije metastaza raka preferiraju određena ljudska tkiva i opisao metabolički sindrom, patološku spiralu koja izaziva više ozbiljnih hroničnih bolesti.
Džonson priznaje da ga muči što je njegova odluka da ne želi da ima dece možda izložila Nensi bolesti. "Žene koje ne rode dete imaju više menstrualnih ciklusa što znači da su više izložene estrogenu, a taj je hormon Nacionalni toksikološki program identifikovao je kao kancerogen", kaže Džonson.
Knjiga ostavlja utisak da svi znaju neobično malo s obzirom na sve veći uticaj raka na naše živote i društva, a pravoga leka još nema. Karcinom je svuda, a brojke su kontradiktorne, nemamo pojma o stvarnom uticaju hrane na tom području. Recimo kafa se smatra dobrom jer smanjuje rizik od raka debelog creva i usne šupljine, a sadrži 19 kancerogena uključujući i veoma opasni formaldehid.
Ali Džonson zaključuje: "Ipak ima nečeg utešnog u saznanju da će rak uvek biti među nama, da nije sve naša krivica i da možemo preduzeti sve mere predostrožnosti koje postoje i sve jdno oboleti zbog neke male genetske začkoljice koja će u jednom trenutku odlučiti da se ispolji".
Pre Džonsona, legendarnu knjigu o karcinomu, koja se smatra neprevaziđenom, napisao je indijski lekar Sidarta Mukherdže, jedan od pionira istraživanja karcinoma i strastveni istoričar te bolesti.
